Kraljevina Holandija, Provincije

NIZOZEMLJE (Nizozemsko govorno područje)


Nizozemlje ili Niske Zemlje (De Lage Landen) je geografski naziv za područje oko ušća reka Shelde, Masa i Rajne u Severno more. Jedan deo priobalja nalazi se ispod nivoa mora, a od plavljenja je zaštićeno prirodnim pojasom dina. Drugi vidovi odbrane su delo ljudskih ruku: brane (dijken), kanali (grachten, kanalen) i veštačka uzdignuća (terpen/ wierden).

Klimatski, Nizozemlje spada u atlantsko područje koje odlikuju obilne padavine i mali raspon
temperature. U priobalnom delu su česti jaki naleti vetra koji može ići i do olujnog.
Iz istorijske perspektive, Nizozemlje ili Nizozemska (De Nederlanden) je prvi put pod burgundskim kneževima u 15. i 16. veku predstavljala državnu celinu. U današnje vreme Nizozemlje je celina na nivou saveza država u uniji Beneluksa.
Sa jezičke tačke gledišta Nizozemljem se označava područje na kojem se govori standardni nizozemski jezik (AN), a to su Kraljevina Holandija i severni deo Kraljevine Belgije tj. Flandrija.
Pored nizozemskog, na ovom području još postoji i frizijski jezik (Fries) kojim govori frizijska manjina (oko 500.000 govornika) u holandskoj provinciji Friziji i na ostrvima Shirmonikoh (Schiermonnikoog) i Tersheling (Terschelling).

Na krajnjem severozapadu Francuske, u departmanima Nor (Nord) i Pa de Kale (Pas-de-Calais) u govornoj upotrebi se kod jednog dela stanovništva (oko 80.000 govornika) zadržao arhaični nizozemski dijalekt srodan zapadnoflamanskom. Bliske istorijske veze ovog područja nazvanog Vesthuk (Westhoek) sa Nizozemljem ogleda se i u dvojezičnim nazivima mesta: Lil (Lille/Rijsel), Due (Douai/Dowaai), Dankerk (Dunkerque/Duinkerken)

 

BIVŠE KOLONIJE

Surinam i Holandski Antili

U obe ove bivše holandske kolonije nizozemski je i dalje jezik uprave i školstva. U njima takođe postoji i književnost na nizozemskom, što ukazuje na veliki uticaj koji je kolonijalno doba ostavilo na ova multikulturna društva. Surinam (Suriname) je stekao nezavisnost 1975. godine, a Holandski Antili (Nederlandse Antillen) tj. ostrva Aruba (Aruba), Boner (Bonaire), Kirasao (Curaçao), Saba (Saba), Sv. Eustahije (Sint- Eustakius) i Sv. Martin (Sint-Maarten) imaju autonomni status ali još uvek nisu stekli potpuni suverenitet.

U bivšoj holandskoj koloniji Indoneziji, koja je nezavisnost stekla 1949, nizozemski jezik se zadržao samo u nekim zakonskim aktima i pravnoj terminologiji.

Što se bivše belgijske kolonije Kongo tiče, u njoj je službeni jezik francuski.

 

Kraljevina Holandija


Uređenje: ustavna monarhija; unitarna država
Šef države: kraljica Beatriks od Oranje-Nasaua
Površina: 32.450 km2
Broj stanovnika: 17.000.000
Najveće reke: Mas, Val, Ejsel
Glavni grad: Amsterdam
Himna: Vilhelmus van Nasaue (Wilhelmus van Nassouwe)
Geslo: Je maintiendrai

Veliki deo rapoložive teritorije (64,5%) koristi se za poljoprivredu, pre svega za ispašu, samo 16,5% koristi se za stanovanje i puteve, a 19% zauzimaju prirodni parkovi i rezervati. Sa svojih skoro 17 miliona stanovnika Holandija spada u najgušće naseljene zemlje na svetu.
U svojim današnjim okvirima Kraljevina Holandija postoji od 1830. godine, kada se nakon Belgijske revolucije raspalo Kraljevsto Ujedinjenog Nizozemlja pod Vilemom I (vidi pod Istorija). Vladajuća dinastija Oranje-Nasau imala je od 1890. pa do danas isključivo kraljice na prestolu (Vilhelmina - Julijana - Beatriks).

Zanimljivo je da se sedišta parlamenta, vlade i diplomatskih predstavništava ne nalaze u glavnom gradu Amsterdamu već u rezidencijalnoj prestonici Hagu ('s-Gravenhage).
Zvanični jezik Kraljevine Holandije je nizozemski, poreklom zapadnogermanski jezik niskofranačkog ogranka. Osim u Kraljevini Holandiji ovaj jezik se još govori u Flandriji (severnom delu Kraljevine Belgije) i u Surinamu. Standardizacijom i normiranjem ovog jezika koji broji oko 21 milion govornika bavi se multilateralna institucija zvana Nederlandse Taalunie (Nizozemska jezička unija). Pored nizozemskog, u Kraljevini Holandiji je u upotrebi i jedan manjinski jezik – frizijski.

 

Provincije

Kraljevina Holandija obuhvata 11 provincija: Hroningen (Groningen), Friziju (Friesland), Severnu Holandiju (Noord-Holland), Južnu Holandiju (Zuid-Holland), Utreht (Utrecht), Drente (Drenthe), Overejsel (Overijssel), Helderland (Gelderland), Zeland (Zeeland), Severni Brabant (Noord-Brabant) i Limburg (Limburg). Najnovijom, dvanaestom provincijom se od 1986. smatra Flevoland (Flevoland), polder nastao isušivanjem jezera Ejsel (IJsselmeer).

 

Hroningen

Površna: 2424 km2
Broj stanovnika: 553577
Glavni grad: Hroningen (Groningen)
Najveća reka: Ems (Eems)
Specijalitet: Groninger koek

Najseverniju provinciju Kraljevine Holandije odlikuje ogromno nebo i tračak zemlje koju je dobrim delom stvorio čovek boreći se protiv rečnog i morskog plavljenja. Ove ljudske »intervencije« vidljive su kao uzdignuća u inače ravnom predelu, na kojima se najčešće nalazi crkva (uglavnom romanskog stila) i groblje. Ti platoi, nazvani terpen ili wierden služili su kao utočište narodu i stoci tokom velikih poplava. Karakteristične za ovu provinciju su i dvorci-utvrde (borgen) i velika seoska gazdinstva. Hroningen svoje bogatstvo, naime, još od srednjeg veka duguje poljoprivredi. Značajna su i nalazišta energensa: svojevremeno je to bio treset, a sada plin. U mestu Slohteren nalazi se jedno od najvećih svetskih nalazišta zemnog gasa.

Hroningen je bogat plovnim putevima koji uglavnom nose nazive sa sufiksom -diep: Winschoterdiep, Reitdiep, Boterdiep. 
Hroningen je još od ranog srednjeg veka bio značajan centar religije sa velikim brojem manastira i crkava. U devetnaestom veku je protestantsko crkveno-teološko učenje predavano na Univerzitetu u Hroningenu dobilo naziv Groninger richting tj. leer.
Dijalekt ove provincije predstavlja mešavinu frizijskih, saksonskih, nemačkih i engleskih uticaja: Boter, brea en griene tsiis (boter, brood en groene kaas) - puter, hleb i zeleni sir.
Ovu provinciju je nakon Prvog svetskog rata proslavila grupa ekspresionističkih slikara (De Ploeg) čija su dela izložena u Muzeju savremene umetnosti u Hroningenu.
Čuveni moreplovac Abel Tasman (1603-1659), po kome je Tasmanija dobila ime, rođen je u u ovoj provinciji u selu Lućehast (Lutjegast).

 

Frizija

Površina: 3791 km2
Broj stanovnika: 599070
Glavni grad: Leuvarden/Ljauvert (na frizijskom)
Najveće reke: Lauers
Specijalitet: kafa s pivom i konjakom (boerenkoffie)

Frizi su samosvojan narod germanskog porekla sa sopstvenim jezikom i istorijom koja obiluje borbama za nezavisnost i očuvanje kulturnog identiteta, i to još od rimskog perioda. Anegdote vezane za tu slavnuprošlost nameću poređenje sa Crnogorcima zbog veličanja gordosti i hrabrosti: Mi Frizi klečimo samo pred Bogom (Wij Friezen knibbelje allinne foar God); Bolje mrtav nego rob (Leaver dea as slaef). Osim toga, i Frizi imaju svoju usmenu književnost i slepog guslara zvanog Bernlef (VIII vek). Poput Flamanskog pokreta, u devetnaestom veku (1844) nastao je i Frizijski pokret osnivanjem Društva za frizijski jezik i književnost (Selskip foar Fryske tael en skriftekennisse). Osim u Holandiji, Friza ima i u nemačkim pokrajinama Donja Saksonija i Šlezvig-Holštajn, kao i duž zapadne obale Danske. Jednom u tri godine predstavnici ove tri grupacije se sastaju na velikofrizijskom kongresu radi dogovora oko pitanja jezika, kulture i ekonomije. 
Za Friziju su kao i za provinciju Hroningen karakteristična odbrambena uzdignuća zvana terpen. Visina im je varirala od 2 do 7 metara. Do devetnaestog veka ih je bilo skoro 1000, ali im se otad broj smanjio jer je plodna zemlja sa njih skidana radi obogaćenja neplodnog zemljišta.
Prirodnu branu od otvorenog mora predstavljaju zapadnofrizijska ostrva Vliland (Vlieland), Tersheling (Terschelling), Ameland (Ameland) i Shirmonikoh (Schiermonnikoog). Najznačajniju branu predstavlja ona koja povezuje Friziju sa Severnom Holandijom: Afsluitdijk. U Friziji postoji i veliki broj poldera nastalih isušivanjem zemlje omeđene branama.
Frizijska ostrva (Waddeneilanden) predstavljaju jedinstven prirodni rezervat u kojem se stane mnoge

vrste morskih ptica (kievit). Na Tershelingu je, inače, rođen jedan od najpoznatijih holandskih moreplovaca i kartografa, Vilem Barents (Willem Barentsz, 1550-1597), po kojem je ime dobilo Barentsovo more.
Frizija je je još od srednjeg veka orijentisana na poljoprivredu. Njihov krompir i stoka imaju svetsku reputaciju. Od značaja za ribarstvo je luka Harlingen.
Frizija nudi mogućnost za obilje sportova. Najkaraterističniji su jederenje (skûtsjesilen), preskakanje kanala motkom (fierljeppen) i klizanje na ledu. Najpoznatija zimska sportska manifestacija je trka kroz 11 gradova: Elfstedentocht. Od gradova sa te maršrute treba spomenuti Snejk (Sneek), Franeker (Franeker), Harlingen (Harlingen), Bolsvard (Bolsward), Sloten (Sloten), Dokum (Dokkum), Staveren (Staveren) i Hindelopen (Hindeloopen)
Za Frize važi da su veliki individualci, po prirodi ćutljivi i zatvoreni.


Leuvarden/Ljauert

Broj stanovnika: 85296
Status grada Leuvarden je stekao 1247. Njegova glavna znamenitost je toranj Oldenhove (40 m) koji predstavlja ostatak nekadašnje crkve Svetog Vida (St.-Vitus). Poznat je i po svojim kanalima (grachten) i zavićajnom muzeju u kojem se čuvaju svetski poznati nalazi srebrnih predmeta pronađenih prilikom skidanja slojeva sa terpen.
Poznati Leuvarđani bili su pesnik Fransoa Haveršmit (François Haverschmidt, 1835-1894), političar Trulstra (Pieter Troelstra, 1860-1930), osnivač Holandske socijaldemokratske radničke partije (SDAP) i čuvena igračica Mata Hari tj. Margaretha Geertruida Zelle (1876-1917).

Franeker
Znamenitost ovog gradića predstavlja fascinantni planetarijum koji je u svojoj dnevnoj sobi izgradio lokalni vunar i amater-astronom Eise Eisinha (Eise Eisinga, 1744-1828).

 

Drente

Površina: 2684 km2
Broj stanovnika: 440887
Glavni grad: Asen (Assen)
Specijalitet: liker od anisa (steernties)

Provincija Drente spada u najstarija naseljena područja Nizozemlja. Nalazi se na obroncima Hondsruha, brdskog lanca koji se proteže iz Nemačke. Bogata je šumama i tresetištima, i svojom osamljenom lepotom navela je poznatog slikara Vinsenta van Hoha (Vincent van Gogh) da napiše sledeće redove:
»Drente je tako lepo, tako me u celini pleni i savršeno ispunjava da, ukoliko ne bih mogao ostati ovde zauvek, više bih voleo da ga nikad nisam ni video. Neopisivo je lepo.«

Najstariji spomenici potiču iz vremena neolita kada su od masivnih kamenih blokova podizani megaliti - zagrobne humke nazvane hunebedden. Starost im se procenjuje na 5000 godina i od preko 100 ostalo ih je još osamdesetak. Tokom reformacije jedan od ovih megalita korišćen je za držanje protestantskih propovedi (De Papeloze Kerk).

Drente je dugo važilo za najsiromašniju holandsku provinciju. Ubrzani razvoj počeo je tek nakon Drugog svetskog rata. Poput mnogih slikara (i.o. Maks Liberman) i Van Hoh je dolazio da slika u mestu Zvelo (Zweeloo), o čemu svedoči niz njegovih radova.

U ovoj provinciji se svake godine održava četvorodnevna biciklistička trka (Rijwielvierdaagse) u kojoj
učestvuje preko 25000 takmičara.


Asen

Broj stanovnika: 49398
U centru grada se nalazi spomenik dečaku zvanom Bartje, glavnom liku iz dela pisca Anea de Vrisa (Anne de Vries), koji svedoči o siromaštvu ovog kraja (Bartje je odbio da izgovara očenaš i da se zahvaljuje Bogu što svakog dana jede samo pasulj).


Emen

Privredni centar provincije. U okolini ovog grada koji se razvio tek nakon Drugog svetskog rata nalazi se najveći broj preistorijskih spomenika.


Vesterbork

Sabirni logor za Jevreje i druge »ne-arijevce« tokom Drugog svetskog rata. Tu je bila zatočena Ana Frank kao i Eti Hilesum, autorka koja se takođe posthumno proslavila svojim dnevnikom.

 

Flevoland

(provincija od 1986)
Površina: 1450 km2
Broj stanovnika: 211276
Glavni grad: Lelistad (Lelystad) od 1967.

Ova provincija nastala je zahvaljujući planovima inženjera Kornelisa Lelija, koje je 1918. odobrio holandski parlament. Nakon što je 1932. završena izgadnja Velike brane (Afsluitdijk) otpočelo se sa isušivanjem severoistočnog dela (Noordoostpolder) nekadašnjeg Južnog mora (Zuiderzee), pretvorenog u jezero Ejselmer (IJsselmeer). Nekadašnja ostvra Urk i Shokland pripojena su na taj način kopnu 1942,
zatim je 1957. nastao polder Istočni Flevoland, a 1968. Južni Flevoland. Sva tri poldera proglašena su 1986. za dvanaestu, najmlađu provinciju Kraljevine Holandije. 
Od privrednih grana treba spomenuti poljoprivredu, voćarstvo i uzgajanje cveća. Zahvaljujući savremenim vetrenjačama, snaga vetra se koristi za proizvodnju električne energije.
Sa izuzetkom starog ribarskog gradića Urka, Flevolandom dominira moderna arhitektura. U ovoj provinciji postoje i zanimljivi primeri lend-arta, kao što je Zelena Katedrala Marinusa Buzema (Marinus Boezem).

Lelistad
Broj stanovnika: 58125
Nazvan po inženjeru Kornelisu Leliju (Cornelis Lely, 1854-1929).

Almere
Naziv ovog grada potiče od nekadašnjeg imena za Zuiderzee. To je je grad sa najvećim rastom populacije,
pre svega zahvaljujući nižim cenama stanovanja, što privlači mlade parove i imigrante. I samo gradsko
jezgro i predgrađa Almerea se odlikuju veoma zanimljivom savremenom arhitekturom.

 

Severna Holandija

Površina: 2911 km2 od čega 2681 km2 tlo
Broj stanovnika: 2.365.160
Glavni grad: Harlem (149.459) (Haarlem)
Reke: Sparne, Zan, Amstel, Veht


Provincija Holandija je u najvećoj meri odredila opšti imidž države. Tu se nalaze najstariji sistemi za odbranu od vodene stihije (defensieve dijken) i otimanje zemlje od mora (offensieve dijken, dammen).

Osim mlevenja žita, glavna svrha vetrenjača koje je tehnološki usavršio J. A. Lehvater (Jan Adriaansz. Leeghwater), bila je isušivanje bara i jezera (doorbraakmeren) ispumpavanjem vode. Jedan od najstarijih poldera isušen je 1461. godine (Burghornpolder)
Ta borba sa prirodom i postepeno kroćenje i korišćenje vekovnog neprijatelja – mora – odredila je karakter institucija (waterschappen) i mentaliteta (consensus). Brane su se, naime, morale stalno održavati, popravljati i pojačavati novim nanosima zemlje (1732. su mnoge brane npr. popustile zbog crvotočnosti balvana). O svemu tome svedoči i niz izreka i fraza:

Wie het water deert die water keert.
Wie niet wil dijken, moet wijken.
Waar de dijk het laagst is loopt het water het eerst over.
Dat zet/brengt (geen) zoden/aarde aan de dijk.
een dijk van een meid
het water over de dijk laten lopen
de spade op de dijk zetten
iemand aan de dijk zetten
ter naaster lage en ter minster schade


Boven het IJ

Severno od Amsterdama, zapravo, severno od rukavca Ej kojim je nekad Južno more prodiralo duboko u unutrašnjost sve do Bevervejka, nalazi se područje koje na zapadu omeđuje pojas dina i Severno more, na istoku Ejselsko jezero, a na severu ostrvo Teksel i Vadensko more (Waddenzee). Taj severoistočni deo nazvan je Zapadna Frizija i sa istoimenom provincijom je povezan Velikom branom (Afsluitdijk). Ovo područje je zahvaljujući vekovima borbe protiv stihije znatno izmenilo svoj nekadašnji izgled. Isušena su mnoga jezera kao i delovi priobalja.
Sasvim na severu nalazi se luka Den Helder, matična baza holandske mornarice.

Od nekadašnjih južnomorskih luka treba spomenuti Enkhajzen (Enkhuizen, tu se nalazi Zuiderzeemuseum i znameniti toranj Dromedaris), Horn (Hoorn), zatim Alkmar (Alkmaar) i Edam, poznati po proizvodnji i aukcijama sira, kao i nekadašnja ribarska a sada turistička mesta Volendam, Monikendam, Marken (Volendam, Monnickendam, Marken). Na reci Zan (Zaan) nalazi se Zandam (Zaandam) u kojem je 1697. boravio ruski car Petar Veliki kako bi izučio brodogradnju i pripremio se za stvaranje sopstvene flote po uzoru na holandsku.


Ten zuiden van het IJ

Jugoistočno od Amsterdama nalazi se područje nazvano Hoj (Het Gooi), koje je poznato po obilju jezera nastalih usled skidanja površinskih slojeva zemlje radi dobijanja treseta. Ovako nastali vodeni rezervati pogodni su za rekreaciju i kao staništa za raznovrsnu barsku floru i faunu. Od gradova treba spomenuti Narden (Naarden), poznat po svom dvostrukom obruču zaštitnih jarkova i Valonskoj kapeli u kojoj je sahranjen čuveni češki pedagog Komenski (Comenius, 1592-1670), zatim Majden (Muiden) gde se nalazi zamak Florisa V, star preko 700 godina, čiji je kasniji žitelj bio čuveni pesnik P. K. Hoft. I naravno, Hilversum, centar medijskih kompanija.

Jugozapadno od Severnomorskog kanala koji kod Ejmajdena (IJmuiden) povezuje Amsterdam sa Severnim morem, nalazi se najpoznatije područje za uzgoj cveća. Sastav zemljišta neposredno iza pojasa dina izuzetno pogoduje lukovicama narcisa, zumbula i lala, cveća koje je u Holandiju stiglo u 17. veku zahvaljujući trgovini sa Turskom. Alsmer (Aalsmeer), mesto u blizini nacionalnog aerodroma Siphol (Schipol, koji se nalazi 4,5 m ispod morske površine), najveća je berza cveća na svetu. Od gradova još treba spomenuti Zandvort (Zandvoort), poznat po trkama motocikala i formule 1, i naravno, glavni grad provincije.


Harlem

Harlem (status grada ima od 1245) centar je farmaceutske industrije, cvećarstva i štamparstva. Rođeni Harlemac Laurens Koster (1370-1440) izumeo je navodno 1423 – dakle 16 godina pre Gutenberga – štampanje pokretnim slovima.

Od značajnih kulturnih spomenika treba spomenuti crkvu posvećenu Svetom Bavu (St.-Bavo ili Grote Kerk) u kojoj se nalaze jedne od najvećih orgulja u Evropi (na njima su svirali Hendl i Mocart) i koja je poznata po svojim zvonima (damiaatjes). Ona je služila i kao velika inspiracija za crkvene enterijere čuvenog slikara Pitera Sanredama. Karkateristična za Harlem su i mnogobrojna dvorišta (hofjes) u kojima
su zahvaljujući bogatim darodavcima bila smeštena utočišta za siromašne.

Arhitektura glavnog trga delo je poznatog arhitekte Livena de Keja (Lieven de Key, 1560-1627). Unekadašnjoj tržnici (Vleeshal) smešten je deo muzeja Frans Hals, u kojem se i.o. nalazi velika zbirka ovog prvog moderniste 17. veka. Jedan drugi muzej takođe predstavlja atrakciju Harlema: Tejlersov (Teylers) prirodnjački muzej. Svojevrsnim muzejom se može smatrati i Železniča stanica Harlema, obnovljena u stilu secesije. Prva železnička pruga u Holandiji povezala je 1839. Harlem i Amsterdam.

 

AMSTERDAM

Sa svojih 750.000 stanovnika prestonica Kraljevine Holandije najveći je grad u zemlji i četvrti turistički centar u Evropi. Pored Stokholma i Briža nosi epitet Severne Venecije zbog stotinak kilometara kanala i više stotina mostova. Pored mnoštva značajnih kulturnoistorijskih spomenika pečat izgledu grada daju kuće duž kanala (grachten) sa svojim karakterističnim zabatima (puntgevel, klokgevel, trapgevel)izgrađenim od cigle, u Zlatnom veku (17. vek), nakon velikih požara koji su uništili drvene kuće srednjovekovnog gradskog jezgra.
Zlatni vek predstavlja vreme najvećeg uspona Amsterdama koji je zahvaljujući povezanosti sa Južnim i Severnim morem preko morskog rukavca Ej postao centar trgovine žitom iz Baltika i skupocenim začinima iz kolonija. Glavnu ulogu u trgovini sa prekomorskim kolonijama imala je Istočnoindijska kompanija (Verenigde Oostindische Compagnie - VOC), osnovana 1602. Dvadesetak godina kasnije (1621), osnovana je i Zapadnoindijska kompanija za trgovinu sa Amerikom, koja na Menhetnu osniva naselje Novi Amsterdam, kasniji Njujork. Prvi guverner te oblasti, koju su ubrzo preoteli Englezi, bio je Peter Stajvesant (Peter Stuyvesant). Usponu Amsterdama doprineo je i propast Antverpena kao centra pomorske trgovine nakon što je u Osamdesetogodišnjem ratu pao u ruke Španaca. Tada je došlo do ogromnog priliva izbeglica iz Flandrije, pre svega intelektualne i finansijske elite. Ovaj grad je pružao utočište i drugim progonjenima, pre svega portugalskim Jevrejima.

Stara strana/Oude Zijde

Ovaj deo grada koji se nalazi istočno od Glavne železničke stanice (Centraalstation) pripadao je gradskom jezgru još u srednjem veku, a u Zlatnom je postao trgovački centar zahvaljujući pristupačnostiza brodove. Tu se nalazi najstarija crkva Amsterdama: Oude Kerk, izgrađena u 14. veku na osnovama drvene crkve iz 13. veka. Tu je smešten i Amsterdamski Univerzitet, osnovan 1877.
Od ostalih znamenitosti treba spomenuti Zuiderkerk, Jevrejski istorijski muzej, Stoperu (gradska većnica + opera), Rembrantovu kuću, trg Vaterlo, sefardsku sinagogu, ali i crvenu četvrt (walletjes) i muzej marihuane i hašiša.


Nova strana/Nieuwe Zijde

Zapadni deo srednjovekovnog jezgra danas je šoping centar prepun radnji i turista. Glavne trgovačke ulice su Damrak, Rokin (koje vode ka Centraal Station), zatim Spui, Kalverstraat, Nieuwendijk (pešačka zona). U sredini, na glavnom gradsom trgu Dam nalazi se kraljevska palata koju je na mestu stare gradske većnice, izgorele u požaru, izgradio Jakob van Kampen (Jacob van Campen) u stilu klasicizma.
Odmah do nje je Nova crkva (Nieuwe Kerk) a preko puta je Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata. Od znamenitosti treba spomenuti još Begijnhof sa najstarijom gradskom kućom od drveta, Engleskom crkvom i kamufliranom katoličkom crkvom (schuilkerk), zatim Istorijski muzej, Muzej starina Allard Pierson i muzej Madam Tiso. Od novije arhitekture, poznate pod nazivom Amsterdamska škola, ističu se Berza (Beurs van Berlage), crkva Sv. Nikole, koji je, inače, zaštitnik grada, i Glavna železnička stanica. Izgrađena 1889. na mestu nekadašnje luke, stanica počiva na konstrukciji od preko osam hiljada podvodnih drvenih šipova i predstavlja jedinstven građevinski poduhvat.

Pojas kanala/Grachtengordel

Saniranje močvarnog i plavnog tla otpočeto je početkom 17. veka postavljanjem pojasa kanala koji su ubrzo sa svojim moćnim rezidencijama bogatih trgovaca postali sinonim za uspona grada. I dan danas se to smatra elitnim delom centra u kojem je smešten veliki broj institucija, banaka, firmi i sve velike izdavačke kuće. Redosled kanala od centra ka obodima grada je: Singel, Herengracht, Keizersgracht, Prinsengracht. Njihovi uzani trotoari omeđeni su tipičnim metalnim stubićima, zvanim Amsterdammertjes i označenim znamenjem sa grba Amsterdama: tri slova X. Stanovanje je moguće i u samim kanalima, u velikim stambenim čamcima (woonboten). Najveća dva trga u ovom delu grada su Rembrandtplein i Leidseplein. br />Od kulturnih znamenitosti treba spomenuti Westerkerk, crkvu koja se nalazi u neposrednoj blizini kuće u kojoj se krila Ana Frank i gde je sada smešten istoimeni muzej. Crkvena zvona (carillon) i dalje sviraju melodije iz tog vremena. Poprečni kanali (Egelantiersgracht, Bloemgracht, Lauriersgracht) u ovom delu grada pripadaju čuvenom boemskom kvartu De Jordaan.
Muzejski kvart/Museumkwartier
Današnji izgled ova četvrt počela je da dobija krajem devetnaestog veka izgradnjom niza muzeja i kulturnih ustanova: Rijksmuseum, Concertgebouw, Stedelijk museum, Van Gogh museum, Nederlands Filmmuseum. Posebnu instituciju predstavlja i čuveni Vondelpark nazvanom po jednom od najčuvenijih pesnika Zlatnog veka.
Od znamenitosti izvan užeg centra treba spomenuti Sarphatipark, četvrt De Pijp sa pijacom Albert Cuyp, zoološki vrt Artis, Tropski muzej, Pomorski muzej i naučno-obrazovni centar NEMO. Izvan gradskog jezgra smešten je i drugi amsterdamski univerzitet protestantskog opredeljenja: Vrije Universiteit.

 

Južna Holandija

Površina: 2829 km2
Broj stanovnika: 3.200.408
Glavni grad: Hag ('s Gravenhage/Den Haag) (443.845)

Ova provincija predstavlja najgušce naseljeni deo zemlje i ima više stanovnika od zemalja kao što su na primer Albanija, Mongolija, Slovenija ili Makedonija. Svoje postojanje duguje pojasu dina koje plavnu niziju odvajaju od Severnog mora. Najviši peskoviti vrh iznosi nešto preko 30 metara dok je najniža tacka kriptodepresije na 4,8 metara ispod morske površine. Specificnost zemljižta neposredno iza dina (peskovitost, slanoca), nazvano geestgronden, izuzetno pogoduje uzgoju cveca. Prostor izmedu Harlema i Lejdena prekriven je poljima narcisa, zumbula i lala (Sa uzgojem lala, donetih iz Turske, prvi je poceo Carolus Clusius 1593. godine.). Tu se nalazi i Keukenhof, najveci park cveca u Holandiji. Karakteristiku pejzaža predstavljaju i ogromni staklenici za uzgoj cveca, voca i povrca.
 
Druga karakteristika ove provincije je da obuhvata prostranu deltu gde se vode velikih reka (Rajna, Mas) i njihovih pritoka (Ejsel) ulivaju u more. U rimsko doba donji tok i ušce Rajne nalazili su se nešto severnije, povezujuci Utreht sa Katvejkom, a danas kanal Nieuwe Waterweg usmerava vode i Rajne i Masa u zajedicko ušce zapadno od Roterdama.

U južnom delu provincije, gde je more kroz recnu deltu neometano moglo da plavi, izraženi su mnogi nasipi i drugi odbrambeni sistemi. Broj ostrva smanjen je njihovim povezivanjem sa kopnom, tako da su ostala još samo dva. Kao i u Severnoj Holandiji i ovde je postojao veliki broj vetrenjaca koje su ispumpavale vodu i isušivale poldere. U svetsku baštinu spada niz vetrenjaca na nasipu Kinderdijk, jugoistocno od Roterdama. Sa etnološke tacke gledišta, vodeni put (Hollands Diep) koji predstavlju južnu granicu provincije ujedno   predstavlja i granicu dva razlicita mentaliteta kao i dva izgovora standardnog nizozemskog: severnog i južnog (boven en beneden de Moerdijk).

Dobar deo Južne Holandije cini konglomeracija gradova od kojih je roterdamska najveca.
 

Hag
Puni naziv ovog grada – 's Gravenhage – zapravo znaci “Grofov zabran”. Kao rezidencijalni grad u kojem osim kraljice i prestolonaslednika svoja sedišta imaju diplomatska predstavništva, ministarstva, parlament i vlada, Hag ima posebnu atmosferu, sasvim drukciju od glavnog grada države Amsterdama. Holandski naziv za to je deftig – otmen, dok su nadimci za Hažane pomalo pejorativni: bluffers, windhappers, windzakken, ooievaars, waterkijkers. Srednjovekovno jezgro grada predstavlja Binnenhof gde su smešteni sedište vlade i parlamenta. Svake godine, treceg utorka u septembru (Prinsjesdag), kraljica iz svoje palate u ulici Noordeinde dolazi zlatnim kocijama u Binenhof kako bi otvorila prvo redovno zasedanje skupštine u Sali vitezova (Ridderzaal). Otmenost Haga i njegove aristokratije  nenadmašno je opisao poznati pisac Luj Kuperus koji je i sam stanovao u tom delu grada.

U druge znamenitosti Haga spadaju: 
-muzeji Mauritshuis, Gemeentemusem, Panorama Mesdag, Madurodam 
-Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv 
-Palata pravde sa najvecom pravnickom bibliotekom na svetu 
-Sheveningen sa svojom lukom i plažom ali i zatvorom 
-Wassenaar, haško Dedinje 
-Haška škola (grupa impresionistickih slikara s kraja 19. veka)

 

Lejden
Izgraden na jednom rukavcu Rajne, ovaj grad se razvio još u srednjem veku zahvaljujuci tekstilnoj industriji i trgovini. Najteže trenutke proživljavao je tokom španske opsade u Osamdesetogodišnjem ratu. Spasen je zahvaljujuci krajnjoj meri Vilema Oranskog i njegove flote uskoka (Watergeuzen) – otvaranjem brana i plavljenjem zemlje, što je Špance nagnalo u beg. U znak secanja na oslobodenje 3. oktobra 1574. za praznik grada (Leids Ontzet) se sprema posebno jelo zvano hutspot jer su izgladneli branioci naišli na pun kazan toga jela od krompira i šargarepe koje su Španci u panici ostavili za sobom. Godinu dana nakon oslobodenja Lejden je dobio prvi univerzitet u zemlji (Vilem Oranksi je gradanima kao nagradu za hrabro držanje ponudio izbor izmedu oslobodenja od poreza i osnivanja univerziteta).

Nakon pobede protestanata Lejden je pružio utocište flamanskim izbeglicama ali i engleskim puritancima koji su se odatle otisnuli u Ameriku (pilgrimsfathers), a njihov oboleli predvodnik, John Robinson, sahranjen je u Petrovoj crkvi (Pieterskerk). Od znacajnih gradana Lejdena treba spomenuti još slikare Rembranta van Rejna (Rembrandt van Rijn) i Lukasa van Lejdena (Lucas van Leyden) i lekara Burhavea (Hermanusa Boerhaave, 1668-1738).

 

Delft
Delft se smatra jednim od najlepših gradova i kolevkom holandske nezavisnosti. U Novoj crkvi (Nieuwe Kerk) sahranjeni su clanovi vladajuce dinastije pa i otac nacije, Vilem Oranjski (Willem van Oranje, 15331584), koga je nedaleko odatle, u Prinsenhofu, ubio Baltazar Herarts (Balthasar Geraerts), katolicki fanatik i protivnik otcepljenja od Španije.

Drugi poznati gradani Delfta bili su slikar Johanes Vermer (Johannes Vermeer) koji je proslavio svoj rodni grad poznatom “Panoramom Delfta” i Antoni van Leuenhuk (Antonie van Leeuwenhoek), izumitelj mikroskopa. Obojica su sahranjeni u Staroj crkvi (Oude Kerk).

Delft se u svetu proslavio svojim manufakturama keramike (tegels) i porcelana po ugledu na kineski (Delfts blauw).


Roterdam
Roterdam je najprometnija luka sveta sa preko 300.000 zaposlenih. U okviru nje nalazi se i Pernis, najveca rafinerija nafte na svetu. Od nekadašnjeg gradskog jezgra skoro ništa nije ostalo nakon nemackog bombardovanja maja 1940. Usled toga ovaj grad sa svojom modernom, cesto eksperimentalnom arhitekturom odudara od vecine holandskih gradova.

Od znamenitosti treba spomenuti muzej Boijmans Van Beuningen, Institut za arhitekturu, Erazmov most, i naravno, najznamenitijeg gradanina, Erazma Roterdamskog.


Dorderht
Dordreht (Dordrecht), najstariji grad u Holandiji, bio je do 16. veka najznacajnija luka. Osnovao ga je jedan od prvih grofova Holandije, po imenu Dirk, tako što je na tom mestu uveo namet za prolazak brodova.


Shidam
Shidam (Schiedam), sad vec predgrade Roterdama, prestonica je destilisanih pica, pre svega holandske rakije -jenevera. Osim Muzeja destilata poznat je i Gradski muzej sa svojom kolekcijom slikara grupe COBRA.


Hauda
Hauda (Gouda) je postala sinonim za kackavalj po cijoj je proizvodnji ovaj grad nadaleko poznat. Druga dva proizvoda koja su proslavila ovaj grad su cvece i lule. Od znamenitosti treba spomenuti vitraže na crkvi Svetog Jana (St.-Janskerk).

 

 

Utreht

Površina: 1394 km2 
Broj stanovnika: 1.004.632 
Glavni grad: Utreht (230.634) (Utrecht) 

Provincija Utreht dobila je ime po svom glavnom gradu i smatra se srcem Holandije. Naziv potice od rimskog uporišta s pocetka nove ere (47. n.e.) koji je bio izgraden kraj tadašnjeg toka Stare Rajne. Krajem 7. veka biskup Vilibrord je na tom mestu podigao kapelu kako bi odatle širio hrišcanstvo. Zbog toga su okolna podrucja u ranija vremena nosila naziv Het Sticht (metoh) i obuhvatala su znatno vece podrucje od današnjih administrativnih granica. Oko njega su se zbog središnjeg položaja otimali mnogi susedni vladari, pre svega grofovi Holandije i Helrea. Tu su se granicila i tri kulturna kruga: frizijski, batavsko-galski i protosaksonski. 

Sve do reformacije, kada se citav ovaj kraj pridružio kalvinistima, Utreht je bio sedište biskupa. Taj status je obnovljen tek 1853.
Snažan pecat istoriji i izgledu grada i provincije dalo je plemstvo svojim zamkovima i letnjikovcima. U
Utrehtu je svoju rezidenciju neko vreme imao i Luj Napoleon (koga je njegov brat Napoleon pocetkom 19. veka postavio za holandskog kralja). Dom poslednje dve kraljice, Julijane i Beatriks, takode se nalazi u ovoj provinciji, u dvorcu Sustdejk. 
Duž reke Veht nalaze se prelepi letnjikovci (buiten) i vile bogatih amsterdamskih trgovaca 17. i 18. veka. Kod jednog od njih rado je svracao u goste cuveni pesnik Konstantejn Hajhens (Constantijn Huygens). Tu se nalazi i dvorac u kojem je živela najpoznatija holandska spisateljica 18. veka, Bel van Zajlen (Belle van Zuylen). I sela na tom vodenom putu od Utrehta do Amsterdama se smatraju najlepšima u Holandiji. (Zuilen, Maarssen, Breukelen, Nieuwersluis, Loenen, Vreeland, Nigtevecht, Abcoude). Kod mesta Nihteveht stajala je vila nazvana Petersburg po svom cuvenom gostu, ruskom caru Petru Velikom (16781679). O selu Abkaude nezaboravne redove napisao je cuveni pisac Neskio. 

Potez od Utrehta ka Renenu na jugoistoku, nazvan Lustwarande (a zvanicno Utrechtse heuvelrug), nalik je na ogroman park koji povezuje dvorce i sela. U jednom od nekadašnjih letnjikovaca smešten je danas holandski meterološki institut KNMI.
Gradic Zeist bio je uporište hernhutera, nazvanih još i moravska braca, protestantskih misionara cija je pijetisticka sekta osnovana u nemackom gradicu Herrnhut (Saksonija). Nedaleko odatle nalazi se selo nazvano Austerlic (Austerlitz) po moravskom mestu cuvene bitke u kojoj je Napoleon odneo pobedu. U dvorcu kraj mesta Amerongen tadašnji vlasnik Hodard Bentink (Godard Bentinck) pružio je 1918. godine utocište poslednjem nemackom caru Vilhelmu II koji je tu ostao sve do svoje smrti. A mestašce Dorn (Doorn) poznato je kao prebivalište jednog od najvecih savremenih holandskih spisatelja, Simona Vezdejka (Vestdijk), i kao mesto u kom se unuk poslednjeg nemackog cara vencao sa ruskom velikom knjeginjom Kirom Kirilovnom.


Utreht
Utreht je dobio status grada 1122. poveljom Vilema II Holandskog. Sve do dolaska Karla V u posed Nizozemlja (1528), biskupi su upravljali i svetovnom i duhovnom vlašcu. Od 14. veka glavno obeležje grada je toranj katedrale (Domtoren), najviši crkveni toranj Holandije (465 stepenika tj. 112 m). U svecanoj Sali utrehtske katedrale (današnjoj auli Univeziteta) potpisan je 1579. ugovor o osnivanju Unije ujedinjenih nizozemskih provincije (Unie van Utrecht) radi borbe za oslobodenje od španske vlasti. Iz te unije je nastala Republike Ujedinjenog Nizozemlja. 

Od znamenitosti treba spomenuti svetski cuvenu oftalmološku kliniku profesora F. C. Dondersa. Zatim jednu od najstarijih opservatorija na svetu (Zonnenburg), palatu jedinog holandskog pape, Adrijana VI, najstariju romansku crkvu u Holandiji (Pieterskerk), oglednu kucu arhitekte Herita Ritvelda (stavljena 2001. pod zaštitu UNESCO-a). Jedinstvena su i podrumska skladišta duž utrehtskih kanala koji danas služe uglavnom kao kafici i restorani.
Za utrehtski govor karakteristicna je upotreba deminutiva (jochie, sigaretsie).

 

Overejsel

Površina: 3930 km2
Broj stanovnika: 1.014.949
Glavni grad: Zvole (Zwolle)
Specijalitet: Deventer koek

Ova provincija dobila je ime po jednoj od najve?ih holandskih reka: Ejsel (Ijssel). Geografski, konfesionalno i kulturološki se može podeliti na zapadni, protestantski deo i istocni, pretežno katolicki, koji nosi i zasebno ime: Tvente. Overejsel ima veoma raznoliku prirodu i do skora su njegov veliki deo cinile pustare. I u naše vreme ima dosta nenaseljenog i neobradenog zemljišta, što u gusto naseljenoj zemlji kao što je Holandija pogoduje turizmu i rekreaciji. Dijalekti, narodni karakter i seoska arhitektura nose saksonski pecat.

Istorijski gledano, srce ove provincije cine stari hanzeatski gradovi Deventer, Kampen i Zvole koji su se, povezani rekom Ejsel sa Zajderzeom (Zuiderzee), još u srednjem veku obogatili zahvaljujuci trgovini sa severnom i južnom Evropom. Na granici sa Tventeom nalazi se selo Vrizenvejn (Vriezenveen) ciji su stanovnici trgovali sa Rusijom, pre svega sa Sankt Petersburgom, prodajuci lan, bakalar, lule, duvan, cokoladu. Jedan meštanin, Kornelis Krajs (Cornelis Cruys), postao je osnivac ruske ratne flote, a Viher Berkhof (Wicher Berkhoff) bio je njen admiral.

Ovaj deo provincije poznat je i kao verski centar. U Kampenu postoji protestantski teološki fakultet, a jedan od najpoznatijih gradana Zvolea bio je Tomas a Kempis, cuveni religiozni pisac s kraja srednjeg veka. Poseban kuriozitet predstavlja mestašce Staphorst, uporište ortodoksnih protestanata (vidi Zwarte-Kousen-Band), koji još uvek nose narodnu nošnju i odbijaju da vakcinišu decu.

U devetnaestom veku, zahvaljujuci procvatu tekstilne industrije, istocni deo tj. Tvente sa gradovima Enshede, Almelo i Hengelo je u razvoju prestigao stare ekonomske centre. Od privrednog znacaja za Tvente je bila i proizvodnja soli. Enshede, grad pretežno moderne arhitekture, najveci je grad u provinciji Overejsel i smatra se glavnim gradom Tventea.

 

Helderland

Površina: 5014 km2
Broj stanovnika: 1.803.822
Glavni grad: Arnem (128.946) (Arnhem)
Specijalitet: balkenbrij, kruudmoes

Naziv provincije Helderland poti?e iz 11. veka od grofova od Helrea, tadašnjih vladara poreklom iz nemackog gradica Gelderna. Nizozemlju je pripojena tokom vladavine Karla V. U vreme svog srednjovekovnog procvata obuhvatala je nekoliko hanzeatskih gradova, i.o. Zutfen (Zutphen), Dutinhem (Doetinchem), Dusburh (Doesburg) i Hardervejk (Harderwijk).

Geografski, ova provincija razlikuje tri regiona: oblast Veluve (Veluwe) na severu, Ahterhuk (Achterhoek) na istoku i Betuve (Betuwe) na jugozapadu. Najupecatljiviji krajolik predstavljaju tokovi mocnih reka: 

Rajne, Vala, Meze i Ejsel.

Guillaume van der Graft

Het land van drie kwartieren,
een handvol drie rivieren,
drie aderen aan één pols.
Bovenaan heet het Zwols,
onderaan taarentegen
Nijmegen.

 

Veluve

Veci deo ovog regiona obuhvata nacionalni park Hohe Veluve (Hoge Veluwe) u kojem je smešten cuveni muzej Kröller-Müller koji i.o. poseduje veliku kolekciju Van Gogovih dela. Tu se nalazi i rezervat za uzgoj kleke (jeneverbes) kao i dvorac kraljevske porodice, Lo (Het Loo), koji nosi epitet holandskog Versaja. Podigao ga je Vilem Treci Oranski, kasniji kralj Engleske. Od gradova treba spomenuti Arnem, Apeldorn i Vaheningen (Wageningen). Arnem je administrativni centar Helderlanda. Tokom Drugog svetskog rata doživeo je velika razaranja prilikom saveznicke ofanzive. U Vaheningu se nalazi nadaleko cuveni Poljoprivredni fakultet.


Betuve

Cuveni vocarski kraj smešten je u dolinama tri velike reke koje su svojim impresivnim tokovima bile inspiracije mnogim piscima i pesnicima (Marsman, Neskio, Nejhof, Adama van Sheltema). Od gradova treba spomenuti Nejmehen, najstariji i najveci grad u provinciji Helderland, Kulemborh (Culemborg) i Biren (Buren ), a zatim Zaltbomel, opevan u cuvenoj pesmi Martinusa Nejhofa “Most kod Bomela” (De moeder de vrouw) a poznat i po cinjenici da je Edvard Mane tu upoznao svoju buducu ženu.


Ahterhuk

Ovaj deo Helderlanda obiluje zamkovima i veleposedima. Od gradova treba spomenuti Zutfen (poznat po svojoj staroj biblioteci sa prikovanim knjigama), Dusburh (Doesburg) i Dutinhem (Doetinchem).

 

Zeland

Površina: 1748 km2
Broj stanovnika: 355 585
Glavni grad: Middelburg (39 462)
Moto: Luctor et emergo

U sastav Zelanda ulaze sledeca ostrva i delovi kopna: Shauen-Dajveland, Filipsland, Tolen, Valheren, Severni Beveland, Južni Beveland, Zelandska Flandrija (Schouwen-Duiveland, Philipsland, Tholen, Walcheren, Noord-Beveland, Zuid-Beveland, Zeeuws-Vlaanderen).

Izgled zemlje i karakter ljudi u najvicoj meri je je odredila vecita borba protiv vodene stihije, što joj i samo ime kaže: zemlja od mora oteta. Na ovim, medusobno povezanim ostrvima susrecu se severni i južni tj. holandski i flamanski kulturni uticaji koji vode poreklo još od borbi za prevlast holandskih i flamanskih grofova. Prevagnuo je, ipak, holandski uticaj, a Zeland je postao jedan od najlojalnijih pristalica vladajuce dinastije (Huis van Oranje). Tokom borbe za nezavisnost Zeland je bio prvo prihvatilište ogromnog broja izbeglica iz Flandrije kao i protestanata iz Valonije i Francuske. Uticaji juga vidljivi su pre svega u arhitekturi. Tako je gradska vecnica u Vlisingenu umanjena replika antverpenske. Istovremeno, veliki broj katolika napustio je ovu provinciju.

Padom Antverpena i Ostendea u ruke Španaca, Midelburh je u 17. veku postao najznacajniji trgovacki centar u regionu, donevši zajedno sa ostalim gradovima i lukama veliki prosperitet Zelandu. Amsterdam svoju konacnu prevlast nad Midelburhom ima najviše da zahvali Istocnoindijskoj kompaniji (VOC) kojoj su pristupili i mnogi Zelandani preselivši se u Amsterdam.

Zahvaljujuci plodnom zemljištu, poljoprivreda (pre svega uzgoj žitarica i krompira) je glavna privredna grana. Iako su stanovnici Zelanda medu prvima otpoceli sa poljoprivrednom mehanizacijom, krajolikom su dugo dominirali poznati tegleci konji autohtone zelandske rase (Zeeuws trekpaard). Zeland je takode poznat po svojim uzgajalištima ostriga i dagnji.

Najznacajniju izmenu Zeland je doživeo ostvarenjem Delta-plana. Taj plan je donet nakon katastrofalne poplave 1953. i njime je predvideno da se zatvore svi morski rukavci od Novog vodenog puta (Nieuwe Waterweg) do Vestershelde (Westerschelde). Ovaj sistem brana, ustava i mostova (najduži ima preko 5000 metara) najimpozantnije je gradevinsko delo u zemlji. Muzej posvecen izgradnji i funkcionisanju ovog kompleksa (Delta-werken) nalazi se na ostrvu Nelce Jans (Neeltje Jans). Pred obalama Zelanda nalaze se i mnogobrojne prepreke koje služe za slabljenje udarne snage talasa: golfbrekers.

U 19. veku Zeland su kao inspiraciju i letovalište otkrili umetnici ovekovecivši ga u svojim literarnim (Bosboom-Toussaint, Nescio) i likovnim (Toorop, Mondriaan) delima.

Zahvaljujuci izmenjenoj cudi zauzdane vode, Zeland je veoma pogodan za sportove na vodi. Još jedan tradicionalni sport je alkarstvo: ringsteken.

 

Valheren

Srce Zelanda predstavlja ostrvo Valheren na kome se nalazi i glavni grad provincije, Midelburh (Middelburg). Njegov crkveni toranj,nazvan Dugi Jan (Lange Jan), vidljiv je još izdaleka. Sama crkva potice s pocetka 14. veka, a gradska vecnica je dragulj kasne južnonizozemske gotike (15. vek).

Najznacajnija luka Zelanda je Vlisingen (Vlissingen), rodno mesto najslavnijeg holandskog pomorskog junaka, admirala Mihila de Rajtera (Michiel de Ruyter, 1607-1676). Kao strateški važno mesto pretrpeo je mnoga razaranja, izmedu ostalog za vreme engleske opsade pocetkom 19. veka. Pecat izgledu ovog ostrva daju i mnogobrojna brodogradilišta duž Shelde.

Na Valherenu se nalaze i brojna letovališta od kojih su najznamenitiji Vere (Veere), ovekovecen u Neskijovoj pripoveci “Grebator”, i Domburh (Domburg) koga je ovekovecio cuveni slikar Pit Mondrijan.

 

Južni Beveland

Na ovom nekadašnjem ostrvu, u selu Krajningen (Kruiningen) nalazi se spomenik žrtvama velike poplave
(Watersnoodmonument) koga je napravio poznati pisac i vajar Jan Volkers. U podnožju spomenika
uklesani su stihovi pesnika A. Roland Holsta:

Hoort gij de zee achter mijn hart?


Daar zal ik heen zijn,
En gij zult met de zee alleen zijn.
De golven zullen breken uw hart.

 

Zelandska Flandrija

Ovaj deo pokrajine najduže je bio pod flamanskim uticajem i vlašcu, naime sve do 1814. Od gradova treba spomenuti luku Ternezen (Terneuezen) i srednjovekovni Hulst (Hulst) u kojem se nalazi spomenik najcuvenijem liku najcuvenijeg nizozemskog srednjovekovnog epa, liscu Rejnardu. U mestu Slajs (Sluis) nalazi se jedini holandski stražarni toranj, belfort, karakteristican inace za sve znacajne flamanske gradove u srednjem veku.

U mestu Birvlit (Biervliet) roden je Vilem Bekelzon (Willem Beukelszoon), izumitelj postupka usoljavanja haringe (haringkaken) kojem je za taj izum podignut spomenik cak u Finskoj, u mestu Turku.

 

Shauen-Dajveland

Od znacajnih istorijskih mesta na ovom ostrvu treba spomenuti luke Zirikze (Zierikzee) sa svojim cuvenim Debelim tornjem (Dikke Toren) i Brauershaven (Brouwershaven).

 

Severni Brabant

Površina: 4904 km2
Broj stanovnika: 2.172.604
Glavni grad: Hertohenbos ('s Hertogenbosch/Den Bosch) (91.117)

Mestašce Murdejk (Moerdijk) na severnoj granici ove pokrajine ušlo je u izreku o dva mentaliteta, južnonizozemskom i severnonizozemskom, koje razdvaja delta reke Mas: boven en beneden de Moerdijk. Ta razlika u mentalitetu je pre svega istorijski i konfesionalno uslovljena. Istocni deo ove provincije bio je u srednjem veku deo mocnog vojvodstva Brabanta u cijem sastavu su bili i gradovi Brisel, Leven (najstariji univerzitetski centar) i Antverpen (najznacajnija luka). Najveci uspon ovo vojvodstvo, od 1430. u rukama mocnih burgundskih vojvoda, doživelo je u 15. veku. To je bio i vrhunac ideje o ujedinjenom Nizozemlju. Zacetak nacionalne svesti i želje za osamostaljenjem od španske dominacije upravo se odigrao u Brabantu (Breda), gde je pod vodstvom Vilema Oranskog sklopljen savez plemica za borbu za nezavisnost. Ironijom sudbine, taj pokret je i propao tamo gde je ponikao zbog sudara politickih i verskih interesa. Minsterskim ugovorom (1648) severni deo Brabanta pripao je Republici ujedinjenih nizozemskih provincija, dok je je južni deo ostao pod Špancima. Ta podela kao i drugorazredni tretman koji je Severni Brabant potom imao kao osvojena teritorija (wingewest) u okviru Republike samo je doprineo produbljenju razlika u mentalitetu koji je ostao samosvojan i kad je 1796. okoncan period izrabljivanja, diskriminacije i siromašenja.

Zaostalost u razvoju Severni Brabant uspeo je da nadoknadi u dvadesetom veku. Sada je to po agrarnoj i industrijskoj proizvodnji vodeca provincija u zemlji. Odlike tog samosvojnog brabantskog karaktera su kombinacija razdraganosti i sete, smisao za humor i relativiranje, izvesna trpeljivost/lankmoedigheid* (ze doen maar) kao i gostoljubivost koja ne krasi u tolikoj meri ostale delove zemlje.

 

Holandski Brabant
Zapadni deo Severnog Brabanta (zapadno od linije Valvejk-Alfen) imao je nešto drugaciji istorijski razvoj. To se pre svega odnosi na nekadašnji baronat Brede i markizat Berhena koji su nakon borbi za nezavisnost direktno pripali vladarskoj kuci Oranje. Tu su prisutniji holandski uticaji, kako zbog istorijskih veza tako i zbog savremenih saobracajnica koje preko ovog dela provincije povezuju Holandiju sa Belgijom. 

Glavna odlika prirode je velika pošumljenost, pre svega cetinarima koji su sistematski sadeni od 1514. Od prirodnih rezervata treba spomenuti Bisbos (De Biesbosch), medurecje i deltu Masa i Vala, koji pruža utocište svojevrsnoj flori i fauni.

Od gradova su najznamenitiji Breda (sedište Kraljevske vojne akademije), Berhen op Zom (Bergen op Zoom), Vilemstad (Willemstad), Rozendal (Roosendaal) i Zundert, rodno mesto Vinsenta van Goga. U gradicu Audenbos (Oudenbosch) nalazi se umanjena replika rimske bazilike Svetog Petra koju su podigli zuafi (zoeaven) – dobrovoljci koji su otšli u Rim da brane papu od Garibaldija.

 

Brabant

Istocno od Brede i spomenute linije Valvejk-Alfen (Waalwijk-Alphen) leži onaj nepatvoreni Brabant. On obuhvata sledeca podrucja: Centar, Mejerej, Kempen, Ejndhovenski krug i Pejl (Centrum, Meierij, Kempen, Cirkel rond Eindhoven, Peel). Jedna od glavnih odlika brabantskog pejzaža su prostrane šume topola. Osim nekoliko prirodnih rezervata (Drunense duinen, Loonse duinen) tu se nalazi i jedan od prvih zabavnih parkova u Evropi – Efteling. Za podrucje Pejl vezuje se ime holandskog pesnika Antona Kolena (Antoon Coolen), jednog od katolickih prosvetitelja izmedu dva rata.


Hertohenbos

Hertohenbos ili skraceno Den Bos, glavni grad provincije, najviše nosi pecat brabantskog mentaliteta, za holandske pojmove južnjackog, dakle opuštenog i prijatno neurednog. Glavna znamenitost je katedrala Svetog Jovana (Sint Jan) u gotskom stilu. Zanimljiva je legenda vezana za njen 86 metara visoki toranj: progutala ga je vatra godine 1584, na dan kada je u crkvi održano bogosluženje u znak zahvalnosti zbog uspelog atentata na Vilema Oranskog. Den Bos je rodno mesto cuvenog slikara Hieronimusa tj. Jeruna Bosa (Jeroen/Hiëronymus Bosch, 1450/1460-1516).
Od ostalih brabantskih gradova treba spomenuti industrijski centar Ejndhoven (Eindhoven) -sedište elektronske (Philips) i automobilske (DAF) industrije ali i prvi grad u Holandiji u kojem su ulice ukrašene žardinjerama. Znacajan je i univerzitetski gradic Tilburh (Tilburg). U mestašcetu Ninen (Nuenen), nadomak Ejndhovena, u periodu 1883-1885 živeo je Vincent van Gog ciji je otac tu bio postavljen za paroha. Brabantska priroda i seoski život su na njega delovali veoma inspirativno. Tu je 1885. nastala i cuvena slika »Siromaška vecera« (Deaardappeleters).

 

Limburg

Površina: 2192 km2
Broj stanovnika: 1.099.622
Glavni grad: Mastriht -Maastricht (116.380)
Specijalitet: Limburgse vlaai
 

Geografski gledano, Limburg svojim ustalasanim krajolikom brežuljaka, platoa i dolina odudara od ostatka Nizozemlja. Geološki posmatrano, odlikuju ga starost zemljinih slojeva i nalazišta uglja. Orazlicitosti klime svedoci cinjenica da u Limburgu postoji vinogradarstvo. 
Prirodnu granicu Limburga prema Belgiji (u kojoj se nalazi istoimena provincija) cini reka Meza. U svom najužem delu ova provincija, stešnjena izmedu Belgije i Nemacke, ima širinu od svega tri kilometra.

Ako se ne racuna Flevoland, Limburg je najmlada, ali ujedno i najstarija holandska provincija. Nastanjena je još od kraja poslednjeg ledenog doba, a tokom neolita su ovamo pristigla plemena sa jugoistoka Evrope. Svoj prvi procvat doživela je pod rimskom upravom. Tada su izgradene prve saobracajnice, utvrde i gradovi, sa trgovima i javnim kupatilima. Jedino sacuvano rimsko kupatilo nalazi se u gradu Herlenu. Tokom rimskog prisustva pocelo je da se širi i hrišcanstvo, o cemu svedoci legenda o svetom Servaciju, biskupu Tongerena, koji je 384. sahranjen u Mastrihtu. Nad njegovim grobom podignuta je kasnije crkva podignuta njemu u cast: St. Servaas.

Drugi procvat ovaj deo Nizozemlja duž reke Mas doživeo je za vreme Karolinga, o cemu svedoci arheološko bogatstvo. Nakon pustošenja koje su doneli Normani, krenuo je novi procvat koji je dao znacajne spomenike romanske arhitekture kao što su male bogomolje(zaalkerkjes) i velicanstvene gradevine poput crkve Sv. Servas i Bogorodicine bazilike (Onze-Lieve-Vrouwekerk) u Mastrihtu, zatim manastirske crkve u Rurmondu i Tornu. U literarne vrhunce ovog doba spada delo Hendrika van Veldekea koji je stvarao na nizozemskom dijalektu ovog kraja.

Raspad Karolinškog carstva doneo je sve vece politicko usitnjavanje, kome je ucinjen kraj tek sa Francuskom revolucijom kada je južni deo pripojen Departmanu Donje Meze.

Nakon Napoleonovog poraza, Becki kongres je stvaranjem Kraljevine Nizozemlja (Koninkrijk der Nederlanden) nakratko ujedinio citavu ovu teritoriju u okviru jedinstvene države. Belgijska revolucija, kojoj se, sa izuzetkom Mastrihta, pridružila citava provincija, dovela je do stvaranja Kraljevine Belgije i podele Limburga na holandski i belgijski.
Arhitekta PJH Kajpers (PJH Cuypers, 1827-1921), Limburžanin rodom iz grada Rurmonda, dao je svojim neogotskim stvaralaštvom znacajan doprinos nacionalnoj kulturi. Zgrada železnicke stanice kao i Rekjsmuzeja u Amsterdamu njegovo su delo. Osobenost Limburga cine i njegovi praznici kao što su karneval u februaru i streljacka parada De oude Limburger koja se održava prve nedelje jula.

 

Mastriht

Današnji naziv ovog grada potice od Mosae Traiectum -naseobine koju su osnovali Rimljani pocetkom nove ere. Hrišcanskim osnivacem grada smatra se sveti Servacije, koji je u 4. veku poceo sa propovedanjem nove vere.

U glavne znamenitosti ovog grada se osim vec spomenutih crkava ubraja i kameni most preko Meze iz 1280, srednjovekovna gradska kapija Helpoort, i gradska vecnica iz 16. veka. Od savremene arhitekture treba istaci muzej Bonnefanten.

Od ostalih gradova u Limburgu treba spomenuti Rurmond, Venlo, Sitard, Valkenburh, Herlen, Torn (Roermond, Venlo, Sittard, Valkenburg, Heerlen, Thorn).

Oglasna tabla

Prev Next

07-02-2020

Raspored nastave u letnjem semestru 2020.

U prilogu možete pogledati raspored nastave u letnjem semestru 2020. godine. Semestar počinje u ponedeljak, 10. februara. * Napomena: predavanja iz Prevođenja za nederlandiste 2 počinju u 12.15, a iz Nizozemskog...

31-01-2020

Usmeni ispit: Kulturna istorija 2 i 4

Usmeni ispit iz predmeta Kulturna istorija 2 i 4 održaće se u petak, 7. februara od 10.30 u slušaonici 427. 

31-01-2020

Usmeni ispiti Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Svi usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se u sredu, 5. februara po sledećem rasporedu: Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Savremeni nizozemski...

28-01-2020

Važno: pomeranje satnice ispita iz Kulture

Ispiti iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku kulturu, Kulturna istorija 1-4 i Nizozemlje i svet 1/2 održaće se u petak, 31. januara s početkom od 15.30.

28-01-2020

Važno: satnica ispita iz Nizozemskog

Ispit iz predmeta Nizozemski jezik 1-7 održaće se u utorak, 4. februara od 12 časova u slušaonici 427.

22-01-2020

Važno: termin održavanja ispita iz Književnosti u februarskom roku

Pismeni ispiti iz Uvoda u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandske i flamanske književnosti 1/2 održaće se u petak, 7. februara od 10 časova u slušanici 427. Usmeni ispiti iz...

22-01-2020

Raspored ispita u II (februarskom) roku 2020.

Raspored ispita u drugom (februarskom) ispitnom roku možete pogledati u prilogu.

17-01-2020

Usmeni ispiti: Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se po sledećem rasporedu: Ponedeljak, 20.01  Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Utorak, 21.01. Savremeni nizozemski jezik G-5/6 od...

13-01-2020

Termin održavanja ispita iz Književnosti i Nizozemskog jezika

Pismeni iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandska i flamanska književnost 1/2 održaće se u sredu, 22.01. od 12 časova u slušaonici 427. Pismeni ispit iz Nizozemskog...

20-12-2019

Raspored ispita u I (januarskom) roku 2020

Raspored ispita u prvom ispitnom roku (januarski) 2020. možete pogledati u prilogu. Napomena: o terminu održavanja ispita iz Nizozemskog jezika 1-8 bićete naknado obavešteni.

Korisni linkovi


taalunieBaner


ivnbaner

 

kb-logo