Aspekti društvenog života

POLITIKA

Nakon otcepljenja od španskog Nizozemlja krajem 16. veka, Holandija je ušla u istoriju kao jedna od prvih evropskih republika čiji je zvanični naziv bio Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden. Monarhija je zvanično ustanovljena tek 1815. godine, sa oranskom dinastijom (Oranje) na čelu.

Današnji šef države, kraljica Beatriks van Oranje-Nasau (Beatrix van Oranje-Nassau), stupila je na presto 1980. godine, nasledivši svoju majku Julijanu (Juliana). Nakon dugog niza žena na holandskom prestolu, naslednik trona biće najstariji sin kraljice Beatriks, Vilem-Aleksander (Willem-Alexander). Po svom društvenom uređenju, Holandija je ustavna monarhija sa dvodomnim parlamentarnim sistemom. Uloga šefa države je ograničena na nedeljno savetovanje sa premijerom (minister-president) i imenovanje sastavljača vlade (formateur, informateur).


Vladu, tj. kabinet čine ministri sa premijerom na čelu. Holandska vlada ima sledeće resore: Opšti poslovi ( Algemene Zaken), Inostrani poslovi (Buitenlandse Zaken), Unutrašnji poslovi i odnosi unutar Kraljevine (Binnenlandse Zaken en Koninkrijksrelaties), Bezbednost i pravosuđe (Veiligheid en Justitie), Obrazovanje, kultura i nauka (Onderwijs,Cultuur en Wetenschappen), Finansije (Financiёn), Odbrana (Defensie), Infrastruktura i zaštita ekoline (Infrastructuur en Milieu), Ekonomija, poljoprivreda i inovacije (Economische Zaken, Landbouw & Innovatie), Socijalna pitanja izapošljavanje (Sociale zaken en Werkgelegenheid),Zdravlje, životni standard i sport (Volksgezondheid, Welzijn en Sport).

Parlament ili Staten-Generaal, kako glasi stari naziv, sastoji se od Gornjeg doma (Eerste Kamer) sa 75 članova, i Donjeg doma (Tweede Kamer) sa 150 članova. Direktno se biraju samo članovi Donjeg doma, dok članove Gornjeg biraju skupštine provincija.
U kompetencije Gornjeg doma spada kontrola rada ministara i državnih sekretara (staatssecretaris), tzv. recht van onderzoek i recht van interpellatie.
Donji dom osim gorenavedenih prava istrage i interpelacije ima i pravo da predlaže amandmane i izmene zakona: recht van initiatief.
Do krize vlade i raspisivanja prevremenih izbora može doći ukoliko vlada npr. ne odobri zakone izglasane od strane oba doma skupštine.
U oba doma holandskog parlamenta tj. skupštine proporcijalno su zastupljenje političke stranke koje učestvuju na izborima. Za razliku od nekih drugih zemalja (Nemačka, Srbija) ne postoji cenzus od 5% tako da se u parlamentu nalaze i stranke sa samo jednim mandatom (u pitanju su uglavnom stranke malih konfesionalnih zajednica).

Među najznačajnije političke partije, koje još uvek u dobroj meri odslikavaju vertikalnu stratifikaciju društva (verzuiling), spadaju demohrišćanska CDA (Christen-demokratisch Appel), socijalistička PvdA (Partij van de Arbeid), liberalno-demokratske VVD i D66 (Volkspartij voor Vrijheid en Democratie, Democraten 66) i ekološka Groen Links. Jedno kraće vreme je pažnju političke javnosti privlačila desničarska stranka kontroverznog političara Pima Fortajna (Pim Fortuyn) koji je ubijen iz zasede na vrhuncu svoje popularnosti. Stranka naslednica takve politike je PVV (Partij voor de Vrijheid), Gerta Vildersa (Geert Wilders) koja je na parlamentarinim izborima iz 2010. zabeležila značajne rezultate i koja trenutno podržava manjinsku liberalnu vladu.

U novije vreme holandske vlade su koalicione, što će reći da nijedna stranka nema apsolutnu vlast već mora da se udružuje sa drugim strankama u podeli vlasti. Nakon dugogodišnje vladavine konfesionalno obojenih vlada, u Holandiji je osamdesetih godina došlo do formiranja tzv. Paarse coalitie (PvdA, VVD, D66) koja je svoj naziv dobila po boji (ljubičastoj) nastaloj iz boja udruženih stranaka (socijalistička crvena, liberalna plava). Predsednik te vlade je dugi niz godina bio poznati holandski političar Wim Kok (PvdA). U njegovo vreme Holandija je doživela veliki ekonomski procvat, između ostalog zahvaljujući privrednom modelu nazvanom poldermodel.

Osim političkih stranaka, upliv na politiku zemlje imaju i mnogobrojne vanstranačke građanske inicijative. Karakterističan način donošenja odluka u javnom životu predstavlja konsenzus.
U najnovije vreme rastući problem predstavlja veliki broj imigranata i njihovo organizovanje po religioznom principu (pre svega su u pitanju muslimanske zajednice od kojih neke zastupaju
netolerantne programe).
Od značajnih političkih funkcija treba još spomenuti guvernere provincija (Commissaris der Koningin), zatim predsednike opština i opštinska veća (Burgemeester en Wethouders). Poseban vid lokalne samouprave predstavlja institucija čiji je zadatak održavanje vodoprivrednog sistema (waterschappen) koji čini odbor (College van Heemraden) na čijem čelu stoji dijkgraaf.

Početak parlamentarne sezone obeležava se trećeg utorka u septembru (Prinsjesdag) kada kraljica zlatnom kočijom (Gouden koets) dolazi u Binnenhof gde otvara prvo redovno zasedanje parlamenta. Govorom (troonrede) u svečanoj sali (Ridderzaal) ona iznosi program i smernice vlade za narednu godinu. Tog istog dana ministar finansija u Donjem domu iznosi predlog budžeta (Miljoenennota, Rijksbegroting)
Za podrobnije informacije vidi: www.parlement.nl


Dinastija

Holandska dinastija popularna je u narodu, mada postoji i antimonarhistički pokret. Dan monarhije slavi se 30. aprila (Koniginnendag), na rođendan nekadašnje kraljice Julijane. Boja holandske dinastije je narandžasta (oranje), što je i boja nacionalnog tima.
Kraljica Beatriks je najstarija ćerka bivše kraljice Julijane van Oranje-Nasau i nemačkog plemića Bernarda von Lipea. Pokojni suprug kraljice Beatriks je takođe bio Nemac, Klaus von Amberg. Poslednja četiri monarha na holandskom tronu bile su žene: Beatriks - Juliana - Wilhelmina – Ema (regentkinja) – Vilem III – Vilem II – Vilem I.
Prestolonaslednik Vilem Aleksander oženjen je Argentinkom Maksimom, ćerkom bivšeg argentinskog ministra poljoprivrede za vreme Videlove vojne hunte.
Za detaljnije podatke o kraljevskoj porodici vidi www.koninklijkhuis.nl



Posleratne političke tendencije

Prvu posleratnu deceniju karakterišu katoličko-socijalističke vlade pod premijerom Vilemom Drejsom (Willem Drees), koje su vodile postepenom napretku i nizom zakona (AOW Algemene Ouderdoms Wet, Ziektewet, Algemene Arbeidsongeschiktheidswet, Werkloosheidswet) položile temelje dobro organizovane države socijalne pravde (verzorgingsstaat). Sve do kraja pedesetih godina društvo je bilo vertikalno podeljeno (verzuiling) u svim sferama, uključujući radiodifuziju, sindikalno udruživanje, sport i obrazovanje.
Šezdesetih godina je nezadovoljstvo mladih generacija poprimilo globalne razmere i počelo da se odražava najpre u kulturi, a zatim i u ostalim sferama društva. Raskršćavalo se sa starim poimanjem hrišćanskog morala i svim stegama koje su iz toga proizlazile. Jedan od najpoznatijih autora ove generacije bunta bio je Jan Volkers (Jan Wolkers). Na političkoj sceni su protesti rezultirali nastankom Provo-pokreta (skraćeno od provoceren). Jedan od glasnogovornika ovog pokreta bio je Rul van Dajn (Roel van Duyn) koji se u svom manifestu objavljenom u časopisu Provo 12. jula 1965. izjasnio protiv atomskog naoružanja, autoritatizma i države blagostanja, zalažući se za neku vrstu anarhije. Akcije ovog pokreta bile su pune humora i predstavljaju preteče akcija kakve su krajem veka izvodili otporovci. Jedna od ideja koje su nadživele pokret predstavlja akcija 'beli bicikli' (wittefietsen), tj. besplatno korišćenje opštinskih bicikli radi rasterećivanja centra grada od saobraćaja i njegovih štetnih posledica.

Vrhunac mladalačkog i studentskog bunta zbio se 1968. godine. Amsterdam je u to vreme postao svetska metropola hipi-pokreta sa trgom Dam kao glavnim okupljalištem i parkom Vondel kao najvećom spavaonicom pod vedrim nebom. Popularnosti Amsterdama svakako je doprineo liberalan stav gradskih vlasti spram korišćenja opojnih sredstava. Ovom hipi-raju došao je kraj već 1969. kada su marinci 'počistili' glavni trg.

Šezdesetih godina su u Holandiju došli i prvi 'gastarbajteri', među njima i mnogi državljani bivše Jugoslavije.
Sedamdesetih godina na alternativnoj političkoj sceni su se pojavili 'patuljci' (Kabouters) koji su pre svega bili usredsređeni na ekološka i mirovna pitanja. U to vreme je nastao i pokret za korišćenje neuseljenih zgrada u centru Amsterdama (krakers).
Glavne tekovine šezdesetih i sedamdesetih su bile razgrađivanje starog sistema društvenih stubova kao i rušenje mnogih tabua (razvod, homoseksualnost, lake droge, prostitucija, kontracepcija, abortus, eutanazija), što je rezultiralo pravom kulturnom revolucijom (računajući i seksualnu). Ženski pokret (Dolle Mina's) bio je veoma aktivan u skretanju pažnje na probleme i potrebe žena, pre svega na potrebu za legalizacijom abortusa (Baas in eigen buik), daljim obrazovanjem mladih devojaka (Marie, word wijzer) i na seksualno nasilje u braku (Blijf van mijn lijf).
Privredna stagnacija koja je počela u drugoj polovini sedamdesetih dovela je do jačanja konzervativnih struja tako da su osamdesete obeležene nekom vrstom restitucije tradicionalnih vrednosti i konformizma. Međutim, one se odlikuju i sve širom demokratizacijom i uključivanjem građana (putem građanskih inicijativa) u društvena i politička zbivanja.
Devedesetih je Holandija primila veći broj izbeglica iz ratom pogođenih delova bivše Jugoslavije. Shodno svojoj tradiciji zemlje-posrednice, ponudila je Hag kao sedište međunarodnog tribunala za
zločine počinjene u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. U predgrađu Haga, Sheveningenu, nalazi se istražni zatvor tribunala.
U međuvremenu je stasala i druga generacija imigranata, prevashodno iz Turske i zemalja Magreba. Protiv dotad relativno liberalne politike prihvata izbeglica ustale su desno orijentisane struje tako da je krajem devedesetih nastala kontroverzna stranka koju je ponajviše oličavao njen vođa Pim Fortajn, po kome je i dobila ime (Lijst Pim Fortuyn).
Od događaja s početka novog milenijuma treba pre svega istaći ubistvo političkog lidera Pima Fortajna.

RELIGIJA

Religija igra važnu ulogu u životu Holanđana (većina njih je krštena – gedoopt), ali se broj praktikujućih vernika (kerkgangers) upadljivo smanjuje tako da mnoge crkve menjaju svoju prvobitnu namenu i pretvaraju se u kulturne centre.
Iako se Holandija smatra prevashodno protestantskom zemljom, u njoj živi i veliki broj katolika, muslimana, jevreja i pripadnika drugih konfesionalnih zajednica. Kroz istoriju je odnos protestantskog i katoličkog stanovništva bio 60:40, ali se danas veliki broj stanovništva izjašnjava kao ateisti i kao pripadnici drugih religija, te su ovi odnosi narušeni. Sa jedne strane, među ovim zajednicama vladala je kroz vekove atmosfera tolerancije. Tako je nakon odcepljenja od španskog Nizozemlja i pobede protestantskih ustanika u 17. veku katolička služba bila prećutno dopuštena u skrivenim, neobeleženim crkvama pod imenom schuilkerken. S druge strane, verske zajednice su strogo poštovale sebi svojstvene patrone ponašanja i mišljenja, čime se društvo zatvaralo po vertikalnog osnovi u tzv. stubove (zuilen) te se ova društvena pojava, koja je i dan danas u određenoj meri prisutna, naziva verzuiling. Svaka od ovih zajednica, pored zasebnih crkvenih institucija, ima i sopstvenu medijsku kuću, škole i druge ustanove. Vertikalnu stratifikacija je omogućena liberalnim ustavom iz 1848. da bi dostigla vrhunac u prvoj polovini 20. veka. Nakon Drugog svetskog rata, posebno tokom šezdesetih godina, započet je proces urušavanja tradiocionalnih stubova.

Najstarijim ovakvim “stubom” smatra se Nederlandse Gereformeerde Kerk, konzervativna protestantska zajednica koja se pod vođstvom Abrahama Kajpera (Abraham Kuyper) pred kraj 19. veka odvojila od tada najveće i zvanične protestantske zajednice, liberalnije crkve Nederlandse Hervormde Kerk. Pored ove dve glavne struje postoji još niz malih protestantskih grupacija koje sve pretenduju da su najbliže prvobitnom učenju Reformacije. Zbog toga za Holanđane važi sledeća pošalica: jedan Holanđanin – pop, dva Holanđanina – crkva, tri Holanđanina – šizma. Najnoviji stub prema nekima čini sve brojnija islamska zajednica.
Godine 2004. došlo je do fuzije većine protestantskih crkava koje sada pod nazivom Protestantska crkva u Holandiji (Protestantse Kerk in Nederland/PKN) čine najbrojniju denominaciju.

Istorija religioznog života na prostoru Nizozemlja bila je veoma burna. Najstariji crkveni centar bio je grad Utreht gde se i dan danas nalazi sedište biskupije. U 14. veku u ovom gradu sagrađen je najviši crkveni toranj u zemlji (Dom), visok 112 metara, čija je gradnja bila povod za jedan od mnogobrojnih rascepa u okviru crkve i teoloških nesuglasica, a koji je rezultirao stvaranjem devocionalnog pokreta Moderne Devotie, značajnog za širenje znanja i učenosti u ovim krajevima. U toku Osamdesetogodišnjeg rata (1568-1648) severne provincije pobunjene protiv katoličke španske vlasti preuzele su protestantsku veru, što je u vihoru rata poprimalo i drastične razmere: protestantski fanatici tako su demolirali katoličke crkve i umetničko blago u njima u pokretu ikonoklasta (beeldenstorm). Protestantizam je već u 17. veku duboko prodro u sve sfere života, s tim što je najizraženiji bio uticaj Kalvinovih učenja (Calvijn). Kalvinizam je tako u znatnoj meri odredio nacionalni karakter tek nastale države, koji se očituje i dan danas: Holanđane odlikuje štedljivost, skromnost, marljivost, bogobojažljivost, briga za druge, jednostavnost i čistoća, ponekad u ekstremnoj meri. Kalvinovog učenja se najstrožije pridržavaju članovi malih crkvanih zajednica nazvanih zwartekousenkerken.
Ultrakonzervativnost ovih protestantskih zajednica ide do te krajnosti da se odriču tekovina savremene civilizacije (odbijaju vakcinisanje dece i zdravstveno osiguranje) ukoliko kontriraju božjoj volji.

S druge strane, neke crkve u okviru liberalne Nederlandse Hervormde Kerk su među prvima u Evropi podržala priznavanje istopolnog braka, koji je zakonski omogućen od 2002. godine.
Među Holanđanima postoji i jedan manji broj pravoslavnih vernika, uglavnom iz mešovitih brakova.


Najznačajniji verski praznici su Sveti Nikola (Sinterklaas, 6. decembar), Božić (Kerstmis, 25. decembar), Uskrs (Pasen), Duhovi (Pinksteren). Svi ovi praznici više imaju porodični karakter nego verski.


Sinterklaas
Posebno je omiljen praznik svetog Nikole. Zanimljivo je da je ovaj svetac jedini, doduše u prilagođenom obliku kao Sinterklaas a ne Sint-Nicolaas, nastavio da se slavi i nakon što je Holandija postala zvanično protestantska zemlja. Za ovog sveca, predstavljenog kao biskupa, vezane su mnoge legende i pesme koje se odnose na njegovu ulogu zaštitnika dece. Po predanju iz devetnaestog veka, Sinterklaas stiže u Holandiju parobrodom iz Španije, u društvu svog konja zelenka i crnog sluge Pita (Zwarte Piet). Jašući po krovovima, oni dobroj deci kroz dimnjak ubacuju poklone, a nevaljaloj batinu. Karakteristični su i slatkiši koji se dele tih dana. Neki kao osnovne sastojke imaju med i začine, drugi pak marcipan (speculaas, taai-taai, letter van banket, chocoladeletter). Običaj je da se uz simbolične poklone uruče i šaljive pesmice.

Kerstmis
Pod uticajem (američke) industrije, Božić Bata (u Americi inače nazvan Santa Claus!), polako potiskuje Sinterklasa. Tim povodom se u Holandiji čak javio pokret za spasavanje Sinterklasa. Ovaj izrazito porodični praznik čestita se sledećim frazama:
Prettig kerstfeest! Een zalige Kerst!
S obzirom na to da po novom kalendaru Nova godina sledi posle Božića, uobičajeno je čestitati oba praznika:
Een zalige Kerst en een gelukkig Nieuwjaar!

Pasen
Kao i u drugim hrišćanskim zemljama, uobičajeni simboli Uskrsa su šarena jaja, zečevi i pilići. Uskršnje čestitke su:
Prettig Pasen!
Een prettig paasfeest!

MEĐUKULTURNI UTICAJI

Holanđani imaju dugu tradiciju prihvatanja drugih etničkih i religioznih grupacija. Njihova poslovična tolerancija bila je pri tom prevashodno pragmatičnog, ekonomskog karaktera.

Holandija se danas s pravom može nazvati multikulturnom zajednicom sa mnoštvom etničkih i kulturnih identiteta. Sami Holanđani nisu mnogo skloni izlivima nacionalnih osećanja, osim u posebnim prilikama kao što su Dan dinastije (Koninginnedag) i fudbalske utakmice reprezentacije (nationaal elftal).

Među prvima su utočište od pogroma našli Jevreji Sefardi sa Iberijskog poluostrva u 16. veku, a kasnije i Aškenazi iz Istočne Evrope u 17. veku. Njihov prihvat omogućavale su odredbe Utrehtske unije (1579) koja je zabranjivala progon po verskoj osnovi. Jedan od najistaknutijih potomaka portugalskih Jevreja bio je čuveni filozof Baruh Spinoza. Nažalost, ovaj viševekovni suživot skoro da je sasvim zamro tokom Drugog svetskog rata kada je, iz Holandije u koncentracione logore deportovano oko 100.000 od ukupno 140.000 jevreja. Prisustvo jevrejske kulture ogleda se i.o. u nekim rečima preuzetim iz jidiša (sjofel = bedan, mazzel = sreća, smeris = pandur), u specifičnom jevrejskom humoru (Sam-en-Moos-moppen), kulinarstvu (turšija, falafel), književnosti („Gorka trava“ Marhe Minko i dr)...


Sledeća velika grupa bili su u 16. veku francuski hugenoti, a zatim i flamanski kalvinisti koji su bežali od katoličkog terora. Svoj privredni i duhovni uspon Holandija ima dobrim delom da zahvali tom talasu prevashodno dobrostojećih i obrazovanih izbeglica.

U 17. veku su mnogi slobodoumni evropski mislioci (i.o. Dekart, Volter) našli utočište od cenzure i progona u Holandiji, gde su mogli slobodno da objavljuju svoja dela.

U 19. veku su se u Holandiju doselile veće grupe Roma koji zbog svog nomadskog načina života nikad nisu uspeli da se integrišu u društvo. Tokom rata su, uz zdušnu podršku lokalnih vlasti, u velikom broju deportovani u smrt, poput svojih sapatnika jevreja. Ni nakon rata njihov broj nije više rastao zbog stroge imigracione politike vlasti prema njima.

Nakon Drugog svetskog rata etničku sliku Holandije promenio je dolazak velikih grupa doseljenika iz holandskih kolonija. Oslobodilački rat u Indoneziji (1949) nagnao je mnoge Holanđane (totoks) ali i lojalne Indonežane i mešance (Indo's) u izgnanstvo. To je važilo i za Molučane (Molukkers) kojima se izjalovio san o sopstvenoj republici. Najjači pečat njihova kultura i običaji ostavili su u kulinarstvu. Indonežanski restorani spadaju u najpopularnije i najposećenije. Mnogi nazivi za jela ušla su u svakodnevni jezik (kroepoek, bami goreng, nasi goreng, loempia). Ovaj egzodus je takođe ostavio traga u književnosti (npr. „Indijske dine“ Adrijana van Disa). Najveća kulturna manifestacija je pasar malam, godišnji vašar koji se održava u Hagu gde se najveći broj nastanio (Indische buurt).

Jednu drugu grupu čine (ekonomski) imigranti sa holandskih Antila (Antillianen) i iz Surinama (Surinamers). U istočnom delu Amsterdama (Bijlmer, dans nazvan Amsterdam-Zuidoost) je njihova najveća koncentracija. Osim uticaja u kulinarstvu i subkulturi, ovi doseljenici daju i doprinos savremenoj holandskoj književnosti (Astrid Roemer i dr.)

Privredni bum šezdesetih uslovio je potrebu za uvozom radne snage. Najveći broj tzv. radnika na privremenom radu (gastarbeiders) bio je iz Turske, Maroka, Jugoslavije, Italije, Portugalije, Španije. U početku su dolazili sami, trudeći se da uštede što više novca za slanje porodicama. Kako je boravak od privremenog prelazio u trajan, porodice su se doseljavale zahvaljujući zakonu koji je to omogućavao (wet op de gezinshereniging). Zbog mnogočlanosti tih porodica, zakon je kasnije pooštren. Najnovija mera je da član porodice koji želi da se doseli mora u zemlji porekla da položi ispit iz poznavanja holandskog jezika (inburgeringsexamen). Takođe je i za one već nastanjene u Holandiji uveden obavezan ispit iz poznavanja jezika, pod pretnjom gubljenja boravišne dozvole. Time se želi sprečiti getoizacija manjinskih grupa.

Nakon talasa ekonomski imigranata, došli su politički azilanti (asielzoekers) sa mnogih ratnih žarišta u svetu. Do rešavanja njihovog statusa smeštaju se u prihvatne centre (asielcentrum). Velika većina zahteva (80%), međutim, biva odbijena. Mnogi azilanti kao jedino rešenje vide ilegalan boravak u Holandiji (illegalen). Početkom devedesetih primljen je veći broj izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, pre svega iz Bosne.

Politika useljavanja postala je poslednjih godina strožija, između ostalog zbog pogoršane ekonomske situacije, i sada postoje programi finansijske pomoći za repatrijaciju doseljenika (remigratiesubsidie/oprotpremie). Ukorak sa ekonomskom krizom ide i opadanje tolerancije prema strancima, što pogoduje manifestacijama rasizma.

Proces integracije stranaca bio je dug i još uvek traje. Pomak se vidi najpre u evoluciji naziva: vreemdelingen – gastarbeiders – buitenlanders – allochtonen. I u zakonodavstvu je došlo do napretka: od 1986. stranci sa dozvolom boravka imaju aktivno i pasivno pravo glasa na opštinskim izborima (gemeenteraadsverkiezingen ). Za negovanje kulturnog identiteta država izdvaja finansijsku podršku.

Svi ovi raznoliki kulturni uticaji u mnogome su promenili život Holanđana: u kulinarstvu i gastronomiji, u muzici, u književnosti (pravi bum tzv. alohtone književnosti), u sposobnosti relativiranja kulturnih vrednosti. Ne treba, međutim, zanemariti ni trzavice koje u ekonomskoj krizi mogu izrasti u ozbiljnije sukobe.


Stereotipi

Za stereotipne predstave o kulturnom i nacionalnom identitetu Holanđana vezuju se određene osobine. Kalvinizam se smatra odgovornim za sledeće: štedljivost (zuinigheid), trezvenost (soberheid), moralnost, marljivost (vlijt). Kulturna revolucija šezdesetih dodala je ovakvoj slici još i osobine liberalnosti i tolerantnosti.

U vicevima o Holanđanima se uglavnom ističe škrtost.


Frizi

U okviru autohtonog stanovništva (autochtonen) zaseban jezik i kulturni identitet imaju Frizi. Od osobina koje im se pripisuju može se istaći ćutljivost.


MEDIJI

U Holandiji vlada sloboda štampe i izlazi veliki broj glasila. Pored novina koje teže objektivnom izveštavanju, postoje i listovi koji daju svoj komentar na dnevne događaje (opiniebladen), i to u skladu sa stavovima društvene zajednice koja ih izdaje. Pored toga, postoje i regionalni listovi, dok se neki svetski poznati listovi takođe izdaju i na holandskom jeziku.

Najpoznatija holandska glasila su:
Dnevne novine:
De Telegraaf (www.telegraaf.nl - konzervativan)
Algemeen Dagblad (www.ad.nl/ - neutralan)
Volkskrant (www.volkskrant.nl - katolički)
NRC Handelsblad (www. nr c.nl - liberalan)
Het Parool ( www.parool.nl - socijaldemokratski) Trouw (www. tr o uw. nl - protestantski)


Časopisi:
Elsevier (www. elsevi er.nl/ konzervativan)
De Groene Amsterdammer (www.groene.nl - socijaldemokratski)
Vrij Nederland (www.vn.nl - levičarski)
Opzij (www.opzij.nl - feministički)


Holandski zajednički naziv za radio i televiziju je de omroep. Emitovanje emisija je organizovano tako što svaka od mnogobrojnih medijskih kuća zastupa po jednu vrstu ideja i stavova, a zatim zauzima prostor za emitovanje na jednom od tri javna kanala (NED1, NED2, NED3 I dečiji ). Iza ovih medijskih kuća stoje društvene i verska zajednice (zuilen) koje se na ovaj način obraćaju svojoj publici. Tako su npr. KRO (katolička), BOS (budistička), NMO (muslimanska koja je prestala sa radom), OHM (hinduistička) ili EO (evangelistička kuća) konfesionalno obojene, dok je TROS postao simbol za komercijalizaciju, pogotovo nakon uvođenja kablovske TV mreže. Od poznatih medijskih kuća treba izdvojiti i VRPO (liberalno protestantska), VARA (socijalistička), AVRO (liberalna), Z@PP (dečiji program). Većina emisija je dostupna u arhivi putem sledećeg portala: www.uitzendinggemist .nl

U poslednje vreme sve je popularniji besplatni dnevni list Metro koji se deli u javnim prevoznim sredstvima i koji daje samo agencijske vesti bez komentara.
Sva dnevna glasila se trude da angažuju nekog poznatog pisca ili publicistu za pisanje dnevne kolumne. Među najpoznatije kolumniste spadaju Karmihelt (Simon Carmiggelt), Hofland (Henk Hofland), Jan Mulder, Arnon Grunberg…


Naziv Holandske novinske agencije je ANP (Algemeen Nederlands Persbureau).

EKONOMIJA

Ekonomske prilike u Holandiji odvajkada je uslovljavao njen geopolitički položaj: zahvaljujući blizini mora i razvoju trgovačke mornarice (Verenigde Oostindische Compagnie), Holandija je vrlo brzo, rame uz rame sa Engleskom, Portugalom i Španijom postala jedna od vodećih kolonijalnih i trgovačkih nacija. Njena relativno mala površina, na razmeđi vodenih i kopnenih puteva, pogodovala je uz to tranzitu robe.

Industrija
Industrijska revolucija zahvatila je Holandiju znanto kasnije nego Belgiju. Naime, nalazišta uglja otkrivena su u Limburgu tek početkom 20. veka (između dva rata u njima su radili i rudari s prostorabivše Jugoslavije), a njihova eksploatacija završena je 1960. Nakon kraćeg uzleta industrije šezdesetih godina Holandija je ušla u postindustrijski period sa naglaskom na trgovini, distribuciji (luka Roterdam, aerodrom Shiphol, transportna preduzeća) i uslugama.

Odnos između privrednih grana znatno se, dakle, promenio u poslednjih sto godina. Dok je krajem devetnaestog veka otprilike podjednak broj bio zaposlen u agrarnom, industrijskom i uslužnom sektoru, danas najveći broj zaposlenih (skoro 70%) radi u uslužnim delatnostima, dok je u poljoprivredi zaposleno jedva 5% radnog stanovništva. U poljoprivredi i industriji je do smanjenja broja radnih mesta došlo zbog napretka tehnologije (automatisering, rationalisatie) i ukrupnjavanja preduzeća (fusie).


Agrar

Na privredu zemlje je u novije vreme najviše uticalo njeno pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici 1957. godine. Uspešno prilagođavanje evropskom tržištu učinilo je Holandiju najvećom izvoznicom poljoprivrednih proizvoda, pre svega mlečnih (zuivel) i mesnih. U svetski poznate artikle spadaju holandski kačkavalji (Gouda, Edammer).

Najveći uvoznik holandske robe je Nemačka. Nuspojave prekomerne bio-industrije su, međutim, zagađenost vode i tla. Krajem devedesetih to je uzrokovalo i epidemije slinavke i šapa (mond-en- klauw-zeer), zbog čega je drastično smanjen stočni fond, a neke klanice su izmeštene u zemlje u tranziciji. Kako raste potražnja za zdravom hranom, sve su više na ceni pilići i svinje uzgajane u tradicionalnim uslovima (scharrelkippen, scharrelvarkens).

Osim stočarstva (veeteelt), razvijeno je i povrtarstvo (tuinbouw) zahvaljujući ogromnim površinama pod staklenicima (kassen). Osim toga, zemljište iza dina (geestgronden) pogoduje cvećarstvu. U svetski poznate holandske artikle spadaju lukovice ukrasnog cveća, pre svega lala (tulpenbollen). Od ostalih izvoznih artikala svakako treba spomenuti holandsko pivo (Heineken, Amstel, Grolsch, Oranjeboom), zatim duvan i krompir.

Zahvaljujući položaju na obalama Severnog mora, ribarstvo je oduvek bila važna grana privrede.Početak sezone lova na haringe (Hollandse nieuwe) i rakčiće obeležava se svake godine u maju tj. junu ukrašavanjem ribarskih brodova zastavicama (Vlaggetjesdag) pred njihovo isplovljavanje. Tehniku konzerviranja haringe izmislio je u 14. veku Vilem Brekelzon iz Birvlita (Willem Breukelszoon) i ona se sastoji u čišćenju ribe od iznutrica i njenom usoljavanju. Od značaja za privredu su i uzgajališta dagnji i ostriga.

Energenti
Jedan od faktora blagostanja predstavljaju velike rezerve zemnog gasa (aardgas) koje su otkrivene1960. Takođe je razvijena industrija prerade energenata u najvećoj rafineriji nafte u Evropi – Shell Pernis, koja se nalazi u blizini roterdamske luke, Europoort. Ova luka je do 2002. godine bila najveća na svetu, ali je danas tek na trećem mestu, iza Šangaja i Singapura. Nuklearne elektrane daju svega 10% električne energine (dok se u Belgiji radi o 67%), a vlada stimuliše sve alternativne vidove prozvodnje (vetrenjače, solarna postrojenja).

Industrija
Mnoga poznata holandska preduzeća kao što su Fokker (industrija aviona), DAF (mašinska i automobilska industrija), Philips (elektronska), Shell (naftna) i Unilever (hemijska) postala su u međuvremenu multinacionalne kompanije.

Uslužne delatnosti
Najveći privredni rast zabeležen je u teretnom transportu: registrovano je preko 7000 transportnih preduzeća i preko 30.000 kamiona.

Veliki profit Holandiji donosi i turizam.


UMETNOST, KULTURA, SPORT


Slikarstvo

U svetskoj kulturnoj baštini Holandija je pre svega poznata po slikarstvu. Rembrant (Rembrandt), Vermer (Vermeer), Van Gog (Van Gogh), Ešer (Escher) i Mondrijan (Mondriaan) spadaju u najčešće pominjane umetnike. Najplodniji period holandskog likovnog stvaralaštva bio je sedamnaesti vek, sa svojim intimističkim, građanskim temama. Najpoznatija slika iz tog perioda je Rembrantova «Noćna straža».

U nekoliko svetski poznatih muzeja izloženo je nacionalno i svetsko umetničko blago: Rejksmuzej u Amsterdamu (Rijskmuseum), Gradski muzej u Amsterdamu (Stedelijk Museum), Van Gogov muzej u Amsterdamu (Van Gogh Museum), Mauric muzej u Hagu (Mauritshuis), Opštinski muzej u Hagu (Gemeentemuseum), Muzej Frans Hals u Harlemu (Frans Hals Museum), Muzej Bojmans-Beningen u Roterdamu (Boymans-Beuningen Museum), muzej Kreler-Miler kod Arnema (Kröller-Müller Museum).

U Holandiji se mnogo radi na popularizaciji i demokratizaciji umetnosti. Tako postoje galerije u kojima se mogu iznajmljivati umetnička dela. Stimuliše se i tzv. environmental art – dela koja treba da ulepšavaju životnu i radnu okolinu.


Arhitektura i dizajn
Svetski značajne stvaraoce Holandija je dala i u arhitekturi. Među najpoznatije spadaju Hendrik
Berlahe (Hendrik Berlage) i Herit Ritveld (Gerrit Rietveld). Od savremenih treba spomenuti Rema

Kolhasa (Rem Koolhaas). Velika je pažnja koja se u Holandiji posvećuje dizajnu, pre svega industrijskom dizajnu svakodnevnih upotrebnih predmeta, koji se odlikuje izbalansiranim spojem funkcionalnosti i estetičnosti.


Muzika
U svetu muzike cenjen je amsterdamski orkestar Concertgebouworkest kojim su dirigovali mnogi poznati dirigenti. Od holandskih kompozitora treba spomenuti Jana Svelinka (Jan Sweelinck), Bahovog učitelja orgulja.
Što se savremene muzike tiče, svetsku reputaciju ima smotra North Sea Jazz Festival koja se održava u Sheveningenu i Pinkpop u Limburgu.
Poslednjih godina je veliku popularnost stekla domaća rok i pop muzika na holandskom jeziku za koju postoji naziv nederpop (Doe maar, De Dijk, Abel, Volumia, Marco Borsato i dr). Treba spomenuti i dalje veoma popularnu levenslied, za koju postoji i pežorativni naziv smartlap (Jan Smit, André Hazes i dr).
Od grupa koje pevaju na engleskom, svetske hitove su postigli Shocking Blue (Venus), Ten Sharp (You).


Književnost

U književnosti je nezaobilazno ime Multatulija (Multatuli), najznamenitijeg romansijera devetnaestog veka i jednog od najprevođenijih holandskih autora. Od savremenih pisaca treba pomenuti Harija Muliša (Harry Mulisch) kao stalnog holandskog kandidata za Nobelovu nagradu koji je preminuo u oktobru 2010. godine. „Veliku trojku“ pored Muliša su činili i V.F. Hermans (W.F. Hermans) i Gerard Reve (Gerard Reve).
Najupečatljiviji književni žanr, međutim, ostaje poezija.


Film
Holandija je dobitnica tri Oskara za strani film: «Atentat» (De aanslag, 1986), «Antonija» (Antonia, 1996), «Karakter» (Karakter, 1997). Zapažen uspeh postigla je i ekranizacija još jednog dela Harija Muliša (pored «Atentata»): «Otkriće neba» (De ontdekking van de hemel) sa Stivenom Frajom u glavnoj ulozi.

U znamenite holandske režisere spadaju Fons Rademakers, Paul Verhuven (Paul Verhoeven), Majk Van Dim (Mike van Diem), Marlen Goris (Marleen Gorris), nedavno ubijeni Teo van Gog (Theo van Gogh)... U međunardno poznate glumce ubrajaju se Jerun Krabe (Jeroen Krabbé), Rutger Hauer (Rutger Hauer), Silvija Kristel (Sylvia Kristel)...

Holandska najveća filmska nagrada je Gouden Kalf i dodeljuje se u Utrehtu.

Veliku popularnost uživa i dokumentarni film. U Amsterdamu se dodeljuju nagrade u okviru festivala IDFA (International Documentary Filmfestival Amsterdam).


Kultura stanovanja

Zbog kišovite klime, Holanđani veliki značaj pridaju stanovanju, tj. spoljašnjoj i unutrašnjoj arhitekturi. Osnovni pojam koji opisuje takav načina življenja jeste gezellig. Osnovno značenje ovog prideva je osećaj prijatnosti i podrazumeva druženje u prijatnom prostoru. Izražavajući tipično holandski stav prema životu i uživanju, dobio je veoma široko značenje: skoro sve može biti gezellig, čak i tuča fudbalskih navijača ili političke demonstracije.

Tradicionalni holandski stil u arhitekturi poznaje nekoliko osnovnih oblika pročelja tj. zabata: puntgevel, klokgevel, trapgevel. Karakteristična je i velika površina koju zauzimaju prozori, najčešće bez zavesa («pošteni ljudi nema šta da kriju od prolaznika») ili sa malim čipkanim paravanom zvanim horretje.
Osnovna načela unutrašnje arhitekture su ekonomičnost (ušteda prostora), jednostavnost i udobnost.


Kultura slobodnog vremena

Za osmišljeno provođenje slobodnog vremena postoji veliki broj sportskih, kulturnih i drugih udruženja (verenigingen). Okupljanje u okviru nekog udruženja je vrlo raširen oblik druženja. Holanđani takođe rado provode vreme u prirodi, bilo da se bave baštovanstvom u svojim vrtovima (tuinieren), vožnjom bicikla (fietsen), šetanjem/pešačenjem (wandelen), jedrenjem (zeilen), klizanjem (schaatsen).

Osim kod kuće, gezellig može biti i u kafani (kroeg). Obilaženje kafana zove se kroegenlopen. Ovaj vid «sporta» ovekovečio je poznati pisac Simon Karmihelt (Simon Carmiggelt) u svojim kolumnama.

Holanđani spadaju u velike putnike. Na vrhu popularnih destinacija dugo je bila Španija, ali i Jugoslavija, Grčka, Turska, Belgija (Valonija)...


Sport

Vrhunska imena u domenu sporta Holandija je pre svega dala u fudbalu. U najpoznatije klubove spadaju Ajaks (Ajax) iz Amsterdama, Fejenord (Feyenoord) iz Roterdama, PSV iz Ejndhovena... Čuveni holandski fudbaleri-internacionalci su bili i.o. Krajf (Cruyff), Van Basten, braća De Bur (De Boer), Rud Gulit (Ruud Gullit)... . Holandski nacionalni tim nosi naziv po boji kraljevske kuće: Oranje.

Od ostalih sportova u kojima je Holandija postigla olimpijske uspehe treba spomenuti klizanje (Sjouke Dijkstra, Ard Schenk), plivanje (Inge de Bruijn, Pieter van den Hoogenband), jahanje (Anky van Grunsven), biciklizam (Leontien van Moorzel, Theo Bos), džudo (Edith Bosch, Anton Geesink), veslanje, hokej na travi, odbojka...


Kultura obedovanja

Autohtona holandska kuhinja, poput mnogih severnjačkih, nije mnogo prefinjena niti raznolika. Najkarakterističniji sastojci su krompir (aardappelen), kupus (kool) i kobasice (worst) ili usoljena riba (haring). Nacionalno jelo na bazi krompira, mrkve i luka zove se hutspot. Ovo jelo se tradicionalno pravi u septembru kao znak sećanja na oslobođenje Lejdena od španske opsade. Najomiljenija «brza hrana» su prženi krompirići koji se u Holandiji zovu patat a u Flandriji frieten, što su zapravo sastavni delovi francuskog naziva patates frites. Tipično holandski brza hrana je pržena u dubokom ulju i može se kupiti u automatima (FEBO).

Sa osvajanjem kolonija i dolaskom raznih grupa imigranata, izvršen je značajan uticaj na kulinarske navike Holanđana. Najpopularnije su indonežanska (saté, bami goreng, nasi goreng, rijsttafel) i kineska kuhinja(loempia, tjap tjoy), ali i italijanska, turska, španska...

Od holandskih slatkiša poznati su specijaliteti koji se prave povodom praznika Sinterklasa: speculaas, pepernoten, taai-taai, amandelspijs, marsepein, letter van banket... Najkontroverzniji slatkiš su crne slatko-slane bombone zvane drop.


OBRAZOVANJE

Ustavom iz 1917. zagarantovana je sloboda obrazovanja, što praktično znači da svako ko raspolaže školovanim nastavnicima, odobrenim nastavnim planom (koji sadrži obavezne predmete) i dovoljnim brojem zainteresovanih učenika može da osnuje školu. Škola je slobodna da odredi svoje religiozne, političke i didaktičke principe. Zahvaljući ovakvom pristupu, u holandskom obrazovnom sistemu se i dalje ogleda vertikalna stratifikacija društva (verzuiling): 33% čine javne, državne škole, 36%
katoličke, 28% protestantske i 3% otpada na druge zajednice, u poslednje vreme sve više na islamsku.

Godine 1900. uvedena je obaveza školovanja (leerplichtwet) od 5. do 16. godine života, a od 2007. godine je obavezno školovanje produženo do 18. godine života. Nivoi obrazovanja su sledeći:

I Osnovno obrazovanje (basisonderwijs ili primair onderwijs) od 4-12 godina
1 Niži razredi (onderbouw) 1-4. razreda
2 Viši razredi (bovenbouw) 5-8. razreda

II Srednje obrazovanje (voortgezet onderwijs) od 12 godina
Prve dve godine su većim delom bazirane na istom gradivu i čine basisvorming. Nakon tog perioda učenici upisuju:
1 Više opšte obrazovanje (hoger algemeen voortgezet onderwijs – havo) traje 5 godina
2 Pripremno naučno obrazovanje (voorbereidend wetenschappelijk onderwijs - vwo) traje 6 godina
3 Pripremno srednje stručno obrazovanje (voorbereidend middelbaar beroepsonderwijs –vmbo)
traje 4 godine

III Visoko i više obrazovanje za studente od 18. godine
1 Više stručno obrazovanje (hoger beroepsonderwijs – hbo)
2 Naučno tj. univerzitetsko obrazovanje (wetenschappelijk onderwijs – wo)
3 Otvoreni univerzitet (open universiteit), studiranje na daljinu

IV Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih
1 Srednje stručno obrazovanje (mbo), odvija se u regionalnim obrazovnim centrima (roc's)
2 Obrazovanje odraslih (volwasseneneducatie), tzv. tweedekansonderwijs za sve starije od 18 godina

V Specijalno obrazovanje
Za osobe sa posebnim potrebama


U Holandiji postoje sledeći univerzitetski centri:

Univerzitet u Lejdenu (Universiteit Leiden – UL), osnovan 1575.
Državni univerzitet u Hroningenu (Rijksuniversiteit Gronin gen – RUG), osnovan 1614. Univerzitet grada Amsterdama (Universiteit van Amsterdam – UvA), osnovan 1632.
Univerzitet u Utrehtu (Universiteit Utrecht – UU), osnovan 1636.
Slobodni univerzitet u Amsterdamu - protestantski (Vrije Universiteit – VU), osnovan 1880. Tehnički univerzitet u Delftu (Techische Universiteit Delft), osnovan 1905.
Univerzitet Vaheningen (Wageningen University)
Radbaud univerzitet u Nejmehenu (Radboud Universiteit Nijmegen) Univerzitet grada Tilburha (Universiteit van Tilburg)
Tehnički univerzitet u Ejndhovenu (Technische Universiteit Eindhoven) Univerzitet u Tventeu (Universiteit Twente)
Erazmo Univerzitet u Roterdamu (Erasmus UniversiteitRotterdam)
Univerzitet grada Mastrihta (Universiteit Maastricht)

Od umetničkih akademija najpoznatije su:

Likovna akademija u Amsterdamu (Rietveld academie)
Likovna akademija u Utrehtu (Hogeschool voor Kunsten Utrecht) Likovna akademija u Mastrihtu (Kunstacademie in Maastricht)
Muzička akademija u Amsterdamu (Conservatorium in Amsterdam)
Muzička akademija u Hagu (Conservatorium in Den Haag)

Kao potpisnica Bolonjske deklaracije, Holandija je prihvatila prelazak na režim studija od 3 godine (osnovne studije tj. bachelor) + 2 godine (magistarske studije tj. master). Svi vidovi opterećenja studenta (nastava, ispiti, seminarski i dr.) boduju se kreditima (ECTS), što omogućava veću mobilnost studenata.

Oglasna tabla

Prev Next

07-02-2020

Raspored nastave u letnjem semestru 2020.

U prilogu možete pogledati raspored nastave u letnjem semestru 2020. godine. Semestar počinje u ponedeljak, 10. februara. * Napomena: predavanja iz Prevođenja za nederlandiste 2 počinju u 12.15, a iz Nizozemskog...

31-01-2020

Usmeni ispit: Kulturna istorija 2 i 4

Usmeni ispit iz predmeta Kulturna istorija 2 i 4 održaće se u petak, 7. februara od 10.30 u slušaonici 427. 

31-01-2020

Usmeni ispiti Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Svi usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se u sredu, 5. februara po sledećem rasporedu: Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Savremeni nizozemski...

28-01-2020

Važno: pomeranje satnice ispita iz Kulture

Ispiti iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku kulturu, Kulturna istorija 1-4 i Nizozemlje i svet 1/2 održaće se u petak, 31. januara s početkom od 15.30.

28-01-2020

Važno: satnica ispita iz Nizozemskog

Ispit iz predmeta Nizozemski jezik 1-7 održaće se u utorak, 4. februara od 12 časova u slušaonici 427.

22-01-2020

Važno: termin održavanja ispita iz Književnosti u februarskom roku

Pismeni ispiti iz Uvoda u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandske i flamanske književnosti 1/2 održaće se u petak, 7. februara od 10 časova u slušanici 427. Usmeni ispiti iz...

22-01-2020

Raspored ispita u II (februarskom) roku 2020.

Raspored ispita u drugom (februarskom) ispitnom roku možete pogledati u prilogu.

17-01-2020

Usmeni ispiti: Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se po sledećem rasporedu: Ponedeljak, 20.01  Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Utorak, 21.01. Savremeni nizozemski jezik G-5/6 od...

13-01-2020

Termin održavanja ispita iz Književnosti i Nizozemskog jezika

Pismeni iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandska i flamanska književnost 1/2 održaće se u sredu, 22.01. od 12 časova u slušaonici 427. Pismeni ispit iz Nizozemskog...

20-12-2019

Raspored ispita u I (januarskom) roku 2020

Raspored ispita u prvom ispitnom roku (januarski) 2020. možete pogledati u prilogu. Napomena: o terminu održavanja ispita iz Nizozemskog jezika 1-8 bićete naknado obavešteni.

Korisni linkovi


taalunieBaner


ivnbaner

 

kb-logo