Kraljevina Belgija, Provincije

Kraljevina Belgija

Ureñenje: ustavna monarhija; federacija
Površina: 30.507 km 
Broj stanovnika: 10.309.725
Glavni grad: Brisel
Najveće reke: Shelda i Mas/Meza (Schelde, Maas)
Zastava: vertikalna crno-žuto-crvena trobojka  


Himna: Brabansona (O Dierbaar België/Brabançonne)
Geslo: U jedinstvu je snaga (Eendracht maakt macht)
Državni praznik: 21. jul
Specijaliteti: pivo, čokolada, pomfrit, witlof
Zvanični jezici: nizozemski, francuski i nemački

Belgija na zapadu ima prirodnu granicu (66 km severnomorske obale), na severu se graniči sa Kraljevinom Holandijom (450 km), na istoku sa Nemačkom (167 km) i Luksemburgom (148 km), a na jugu sa Francuskom (620 km).

Kraljevina Belgija obuhvata tri pokrajine:
- Flandriju (Vlaanderen/Vlaams Gewest)
- Valoniju (Wallonië/Waals Gewest) i
- prestoničku pokrajinu Brisel (Brussels Hoofdstedelijk Gewest).

Osim ove upravne podele postoji i podela na jezičke zajednice:
- flamansku tj. zajednicu govornika nizozemskog jezika (Vlaamse Taalgemeenschap - oko 6.000.000 govornika)
- valonsku tj. frankofonu (Waalse Taalgemeenschap - oko 4.000.000 govornika)
- nemačku (Duitse Taalgemeenschap - oko 65.000 govornika).

U okviru pokrajine Flandrije se nalaze sledeće provincije: Zapadna Flandrija (West- Vlaanderen), Istočna Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezičnoj provinciji Brabant (Brabant) koja je 1995. podeljena na flamanski i valonski deo (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija, koja ujedno predstavlja i nizozemsko govorno područje, odvojena je od Valonije tzv. Jezičkom granicom (Taalgrens) koja je zakonom utvrñena 1963. godine.
Valonija, s druge strane, obuhvata dve jezičke zajednice: frankofonsku i nemačku (u tzv. Istočnim kantonima tj. Oostkantons). U sastavu Valonije se nalaze provincije Eno (Hainaut/Henegouwen), Namir (Namur/Namen), Lijež (Liège/Luik), Luksemburg (Luxembourg / Luxemburg) kao i južni deo bivše dvojezične provincije Brabant.
U prestoničkoj pokrajini Brisel oko 80% stanovništva govori francuski a 20% nizozemski.

Da bi se zaštitila prava manjinskog stanovništva u nekim jezičkim enklavama osnovane su tzv. Faciliteitengemeenten. Veći deo tih opština nalazi se u Prestoničkoj pokrajini Briselu i u Flamanskom Brabantu.


Pokrajina Flandrija
 

FLANDRIJA (Vlaanderen)
Površina: 11.500 km2
Broj stanovnika: 5,8 miliona
Glavni grad: Brisel
Zastava: crni lav na žutoj pozadini sa crvenim jezikom i kandžama 
Himna: Flamanski Lav (De Vlaamse Leeuw)
Nacionalni praznik: 11. jul - godišnjica bitke Zlatnih mamuza (Guldensporenslag)
Najveća reka: Shelda (Schelde)

U okviru belgijske pokrajine Flandrije se nalaze sledeće provincije: Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen), Istočna Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezičnoj provinciji Brabant (Brabant), podeljenoj 1995. na Flamanski i Valonski Brabant (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija u današnjem obliku obuhvata gotovo celokupno jezgro nekadašnje grofovije Flandrije (današnje provincije Istočna i Zapadna Flandrija) i celokupni južni deo vojvodstva Brabanta (provincije Flamanski Brabant, Antverpen i Limburg).
Zvanični jezik u ovoj belgijskoj pokrajini je standardni nizozemski (Algemeen Nederlands), ali su neformalno u opticaju i mnogobrojni južnonizozemski tj. flamanski dijalekti. Zakonom o jeziku iz 1963. ustanovljena je Jezička granica (Taalgrens) koja razdvaja nizozemsko od frankofonog govornog područja.

Naziv Flandrija se po prvi put pojavljuje u IX veku. Tada se odnosio na područje oko grada Briža (Brugge). U narednim vekovima Flandrija se razvila u važnu grofoviju i centar suknarske i tekstilne industrije. Postojale su intenzivne trgovinske veze sa Engleskom, Nemačkom, Francuskom i Italijom. Grofovija se prostirala na području današnjih provincija Zapadne i Istočne Flandrije, kao i Francuske Flandrije (Frans- Vlaanderen) u Francuskoj i Zelandske Flandrije (Zeeuws-Vlaanderen) u Holandiji.

Od 1000. godine Flandrija je pod vlašću Zapadne Franačke, tako da je kao grofovija bila leno francuskih kraljeva. Želja centralne vlasti za većom kontrolom nad bogatom Flandrijom je uzrokovala da u relativno multikulturnoj Flandriji provru nacionalistička osećanja. Niz pobuna doveo je početkom XIV veka do pravog rata. U okolini Kortrejka (Kortrijk) 11. jula 1302. flamanske trupe su izvojevale iznenañujuću pobedu nad francuskom riterskom vojskom. Sećanje na tu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag), koja je dobila ime po mnogobrojnim zlatnim mamuzama palih francuskih vitezova, se još uvek svake godine obeležava kao flamanski nacionalni praznik.

Flandrija je ipak tokom XIV veka postepeno morala da se odrekne nekih od privilegija grofovije da bi konačno potpala pod vlast burgundskih vojvoda. Ovaj period istovremeno predstavlja vrhunac moći i raskoša. U šesnaestom veku (nakon pada Antverpena 1585. godine) Flandrija se našla u okviru španskog Nizozemlja pod okriljem španskog ogranka Habsburga, da bi 1713. ušla u okvir austrijskog Nizozemlja.
Od 1795. godine Flandrija je činila deo Francuske i bila je podeljena na više departmana da bi se sa Napoleonovim porazom sjedinila 1815. sa severnim Nizozemljem u okviru Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemlja (Verenigd Koninkrijk der Nederlanden). Ovo je odlučeno Bečkim kongresom, a namera velikih sila, pre svega Engleske, bila je da se tako ograniči moć Francuske.

Zajednica sa severnim provincijama Nizozemlja nije se održala zbog osećaja zapostavljenosti i obespravljenosti koji je imala pre svega frankofona elita. Takozvanom Operetskom revolucijom koja je izbila u Briselu 1830. nakon izvoñenja opere “Nema iz Portičija” došlo je do otcepljenja južnih provincija. Od tada se Flandrija nalazi u okviru Kraljevine Belgije, najpre unitarne a od 1993. federalne države.

U novoosnovanoj Kraljevini Belgiji francuski jezik je bio jedini zvanični jezik što je dovelo do protesta i nastanka Flamanskog pokreta (Vlaamse Beweging). Zahvaljući ovom romantičarskom nacionalnom pokretu koji su najpre pokrenuli pisci i pesnici iz Genta, Antverpena i Levena (Jan Frans Willems, Hendrik Conscience), Flamanci su se za nešto više od stoleća izborili za ravnopravnost svog jezika i kulture u okviru belgijske državne zajednice. U jeku romantizma objavljivana je stara književnost na flamanskom i izvoñene su predstave koje su imale za cilj oživljavanje slavne prošlosti.

Tokom “Velikog rata” ili Prvog svetskog rata u Vesthuku (Westhoek), području koje se nalazi iza reke Ejzer (de Ijzer), u grozotama rata stradalo je na stotine hiljada vojnika, različitih (više od 20) nacionalnosti. Tokom Prvog svetskog rata nastao je Frontbeweging pod voñstvom grupe obrazovanih Flamanaca koji su za cilj imali jezičku nezavisnost flamanske zajednice u okviru Belgije. Konkretan zahtev je bio da flamanski vojnici dobijaju nareñenja od nadreñenih na svom maternjem jeziku. Zahtevano je i da Flandrija postane jednojezična, dok se tragalo za sopstvenim nacionalnim identitetom. Godine 1921. nizozemski je postao zvaničan jezik u Flandriji, a na Univerzitetu u Gentu je 1930. godine nizozemski postao jezik nastave, dok se u Levenu to dogodilo tek 1968. godine.

Nakon Prvog svetskog rata zahvaljujući kolaboraciji jednog svog dela Flamanski pokret je postao kompromitovan. Vladala je agresivna pro-belgijska i anti-flamanska klima. Sa druge strane sam Flamanski pokret se radikalizovao. Deo pokreta se tokom tridesetih godina razvio u otvoreno fašističku partiju (VNV iliVlaams Nationaal Verbond) koja je na vrhuncu popularnosti imala glasove 8% biračkog tela.

Nemačka vojska je 10. maja 1940. napala Belgiju, postavila vojnu vlast i kao i u Prvom svetskom ratu pokušala da igra na kartu flamanskog pitanja. Dobrovoljci, meñu kojima i oni iz VNV-a ali i iz nekoliko valonskih pokreta su odlazili na Istočni front, ali i učestvovali u okrutnim progonima belgijskog pokreta otpora.
Nakon 18 dana belgijska vojska je kapitulirala, a kralj Leopold III se predao Nemcima u ratno zarobljeništvo. Meñutim, belgijska vlada je odbijala da kapitulira i nastavila je da radi iz Engleske kao vlada u izgnanstvu. Kraljeva odluka da se preda je nakon rata bila povod žestokim raspravama. Kada se kralj 22. jula 1950. vratio u Belgiju, došlo je do žestokih nemira u kojima je troje ljudi izgubilo život. S obzirom na napetu situaciju Leopold III je 1. avgusta abdicirao i preneo svoju vlast na tada još uvek maloletnog sina Baudevejna (Boudewijn). Ovo pitanje je dobro ilustrovalo duboku podeljenost belgijskog društva.

Tokom pedesetih godina se pre svega vodila žestoka bitka za definisanje jezičke granice (Taalgrens). Ona je konačno ustanovljena 8. novembra 1962, da bi u praksi počela da se primenjuje već od 1963. godine. Meñutim, do današnjeg dana postoje nesuglasice o jednom broju uredbi koje se tiču ove granice. Uzrok za ove razmirice čine pre svega tzv. faciliteitengemeenten koje zvanično pripadaju jednojezičnim teritorijama, ali grañani ovih opština koji su pripadnici manjinske jezičke zajednice (koja čini najmanje 20% ukupnog stanovništva opštine) imaju pravo da u državnim institucijama budu usluženi na svom jeziku.

Decembra 1970. godine odobrena je prva u nizu izmena ustava, započet je proces federalizacije koji se završio 1993. godine podelom Belgije na tri pokrajine: Flandriju, Valoniju i Brisel.

Privredni razvoj je poslednjih decenija pretežno agrarnu Flandriju pretvorio u visoko industrijalizovano područje.


Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen)

Površina: 3144 km2
Broj stanovnika: 1.130.040
Glavni grad: Briž/Bruhe (Brugge)
Najveća reka: Ejzer i Leje (IJzer, Leie)
Specijalitet: sveža morska riba i rakčići

Provincija Zapadna Flandrija proteže se duž Severnog mora i ima ukupno 67 km peščane obale s plažama i dinama.
Meñu 14 primorskih opština nalaze se poznata mondenska letovališta kao što su Knoke (Knokke), De Han (De Haan), Ostende (Oostende) kao i luke Niuport (Nieuwpoort), Blankenberhe (Blankenberge) i Zebriž/Zebruhe (Zeebrugge), gde su uprkos eksplozivnoj gradnji sačuvani još mnogi letnjikovci s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka (Belle Epoque).
Flamanska obala oduvek je privlačila slikare zbog magične svetlosti mora i neba. Jedan od najpoznatijih belgijskih slikara, Džejms Ensor (James Ensor), roñen je u Ostendeu gde se sada nalazi i njegov muzej.

Iako je najveći deo belgijske obale urbanizovan, postoji prirodni rezervat Het Zvin (Het Zwin) nastao zapeščavanjem morskog rukavca koji je svojevremeno povezivao Briž sa morem. Osim za specifičnu floru, ovaj rezervat je i stanište za mnogobrojne vrste ptica selica.

Pored turizma, u primorju je razvijeno ribarstvo, pre svega ulov rakčića (garnalen), i uzgoj dagnji (mosselen).

Za nacionalnu istoriju od značaja je jedan od najopevanijih predela Flandrije - Vesthuk (Westhoek). U pitanju je granično područje Belgije i Francuske, gde se tokom Prvog svetskog rata vodio rovovski rat izmeñu Nemaca i saveznika. Vojna groblja za stotine hiljada poginulih svedoče o teškim stradanjima koje je ovekovečio britanski pesnik Džon Mekrej (John McCrae) u svojoj pesme In Flanders Fields. Tu se nalazi i spomenik IJzertoren gde se svake godine održava hodočašće u slavu palim flamanskim rodoljubima (IJzerbedevaart).


Briž/Bruhe

Broj stanovnika: 116.100
Briž kao jedan od najlepše očuvanih gradova Evrope s pravom nosi epitet severne Venecije. Karakteristični za ovaj nekadašnji srednjovekovni centar tekstilne industrije i trgovine su kanali (reien) kao i mnogobrojni arhitektonski biseri podignuti izmeñu 12. i 15. veka (Stadhuis, Lakenhal, Belfort, Gruuthusepaleis, Begijnhof, Sint- Salvatorkathedraal, Onze-Lieve-Vrouwekerk, Heilig-Bloedkapel). Umetnost ranih flamanskih majstora (Vlaamse Primitieven) čuva se u muzejima Memlink i Hruninge (Memlinc-, Groeningemuseum).

Na vreme uspona tekstilne industrije (lakennijverheid) podseća čipkarski zanat (kantklossen) koji i dalje ima svoje sledbenike. Jedna od ustanova svetske trgovine, berza, takoñe vuče korene iz srednjovekovnog Briža: naziv potiče od porodice Van de Borse po kojoj je 1531. nazvana berza u Antverpenu.
Od drugih znamenitih grañana srednjovekovnog Briža treba spomenuti predvodnike flamanskih ustanika u Bici zlatnih mamuza, Jana Brejdela i Pitera de Koninka. Čuveni Brižanin bio je i matematičar Simon Stevin (1548-1620).

Osim turizmu, današnji Briž zahvaljuje svoj ekonomski položaj industriji i trgovini preko luke Zebriž (Zeebrugge) sa kojom je spojen zahvaljujući Baudevejn-kanalu.

U devetnaestom veku Briž je zahvaljujući svom čuvenom grañaninu, svešteniku Hidu Hezeleu (Guido Gezelle), bio jedan od centara Flamanskog pokreta za jezičku i duhovnu emancipaciju.


Dame (Damme)

Broj stanovnika: 11.000
U blizini Briža nalazi se srednjovekovni gradić Dame, poznat kao mesto iz kojeg potiče i u kojem je sahranjen Jaboba van Marlatna (Jacob van Maerlant), najznačajniji nizozemski srednjovekovni pisac. Šarl de Koster je u svom romanu za mesto roñenja popularnog lika iz nemačkog i nizozemskog folklora, Tila Ajlenspihel (Tijl Uilenspiegel), izabrao Dame, tako da se u ovom gradiću može videti još jedna Tilova skulptura.


Kortrejk (Kortrijk)

Broj stanovnika: 80.000
Reka: Leje (Leie)
Ovaj gradić na reci Leje vezuje se pre svega za srednjovekovnu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag) koja se odigrala 11. jula 1302. na polju Hruninge (Groeninge) izmeñu francuskih plemića (Leliaerts) i flamanskog grañanstva (Clauwaerts). Tadašnja pobeda Flamanaca pod Piterom de Koninkom (Pieter de Coninck) i Janom Brejdelom (Jan Breydel), opisana u čuvenom romanu Hendrika Konsjansa “Flandrijski lav” (De Leeuw van Vlaanderen), slavi se i danas kao flamanski nacionalni praznik. Spomenik u čast toj pobedi (Groeningemonument) podignut je 1906.

Tok reke Leje se u okolini Kortrejka pre svega vezuje za uzgoj i obradu lana.


Iper (Ieper)

Broj stanovnika: 35.000
Nekadašnji treći po značaju tekstilni i trgovački centar srednjovekovne Flandrije postao je pre svega sinonim za ratna pustošenja od kojih je najstrašnije bilo u Prvom svetskom ratu. U okolini Ipera sahranjeno je preko pola miliona vojnika na 170 vojnih grobalja. Dobar deo tih vojnika stradao je od otrovnog gasa korišćenog u rovoskom ratu i nazvanom iperit po ovom gradu.
Današnji Iper je dobrim delom restauriran i odaje ne to od svog starog sjaja. U njemu se nalazi i muzej posvećen Prvom svetskom ratu a nazvan po čuvenoj pesmi Engleza Džona Mekreja In Flanders Fields.


Diksmajde (Diksmuide)

Ovaj gradić, takoñe nastradao u Prvom svetskom ratu, poznat je po impresivnom spomeniku izginulim flamanskim rodoljubima: IJzertoren. Ratni veterani, mirovnjaci ali i desničarske i nacionalističke grupacije godišnje odlaze na hodočašće ovom spomeniku: IJzerbedevaart.



Istočna Flandrija (Oost-Vlaanderen)

Površina: 2982 km2
Broj stanovnika: 1.359.700
Glavni grad: Gent/Hent (Gent)
Najveće reke: Shelda i Leje (Schelde, Leie) Specijalitet: Gentse waterzooi

Istočna Flandrija odlikuje se romantičnim krajolicima, pre svega onim duž reke Leje koja je ostavila značajnog traga u flamanskom slikarstvu (Latemska škola) i književnosti (u pesmama Karela van de Vustejnea - Karel van de Woestijne - i u čuvenoj pesmi Kristine D’An - Christine D’Haen: “Uw lichaam ligt gerust gelijk de Leie”).
Po prirodnoj lepoti poznati su i brežuljkasti predeli nazvani Flamanski Ardeni (Vlaamse Ardennen) kao i rustični pejzaži Metjeslanda (Meetjesland).

Istočna Flandrija se u srednjem veku poput Zapadne Flandrije uzdigla zahvaljujući tekstilnoj industriji i trgovini. U današnje vreme je to pre svega teška metalurgija kao i prerañivačka (rafinerije, drvo) i automobilska (montaža) industrija. Kao tržište ovih proizvoda, lako je dostupno zahvaljujući kanalu Gent-Ternezen. Od poljoprivrednih proizvoda najznačajiji je uzgoj cveća (azaleje i begonije).


Latemska škola (De Latemse School)

Mestašce Sint-Martens-Latem (Sint-Martens-Latem) na Leji tradicionalno je okupljalište likovnih umetnika i boemije. Prvu značajnu Latemsku slikarsku školu čine umetnici impresionizma (1898-1905), meñu kojima su bili Albejn van den Abejle (Albijn van den Abeele), Žorž Mine (Georges Minne), Gustaf i Karel van de Vustejne (Gustaaf en Karel van de Woestijne) i Valerijus de Sadeler (Valerius de Saedeleer). Drugoj grupi pripadaju ekspresionisti (1905-1913) sa Fricom van den Berheom (Frits van den Berghe), Gustafom i Leonom de Smetom (Gustaaf en Leon de Smet) i Konstantom Permekeom (Constant Permeke).


Gent/Hent

Broj stanovnika: 224.100
Naziv za stanovnike: Stropdragers
Naziv grada potiče od keltske reči za ušće (ganda). Izgrañen je, naime, na ušću Leje u Sheldu.
Dugi niz vekova (1000-1550) Gent je bio najznačajniji centar Nizozemlja za preradu vune, pamuka i lana, i posle Pariza najveći grad zapadne Evrope. U njemu je 1500. roñen Karlo V, najveći vladar svoga doba, za koga se govorilo da vlada carstvom u kojem sunce nikad ne zalazi.

U drugoj polovini šesnaestog veka značajnu intelektualnu i političku snagu predstavljaju kalvinisti. U to vreme je osnovan i prvi (teološki) fakultet. Pod pritiskom katoličkih Habsburgovaca kalvinisti su nakon 1584. morali da potraže utočišta u Holandiji.
Sedamnaesti i osamnaesti vek označili su novi uspon Genta koji je tada opet preuzeo primat po veličini. Krajem osamnaestog veka počeo je tu i prvi talas savremene industrijalizacije na evropskom kopnu zahvaljujući prošvercovanoj tekstilnoj mašini iz Engleske.

Gent je najveći visokoškolski centar u Belgiji sa preko 50.000 studenata. Univerzitet, osnovan 1817. kao frankofona državna institucija, tek se 1930. izborio za nastavu na nizozemskom jeziku.

Obrise grada karakterišu mnogobrojni tornjevi (Belfort, St.-Baafskathedraal, Sint- Niklaaskerk) kao i impozantni srednjovekovni zamak Gravenstejn (Gravensteen), smešten na jednom od kanala (ruien).
Najznamenitiji umetničko delo je triptih Jagnje Božije (Lam Gods) u katedrali Svetog Bafa koji su izradili braća Van Ejk (Van Eyck).
Od mnogobrojnih muzeja treba istaći Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej nakita i dizajna (Museum voor Sierkunst en Vormgeving) kao i Muzej savremene umetnosti (SMAK).

Gent ima bogatu kulturnu ponudu. U tradicionalne festivale spadaju narodni Gentse Feesten, zatim muzički Festival van Vlaanderen i meñunarodni filmski festival (Internationaal Filmfestival) Meñu znamenite grañane Genta spadaju čuveni arhitekta secesije Viktor Horta (1861- 1947), i Leo Bakeland (1863-1944), pronalazač bakelita.


Alst (Aalst)

Broj stanovnika: 76.200
Industrijski gradić Alst poznat je pre svega po karnevalu pred Veliki uskršnji post. Tradicionalna je povorka muškaraca preobučenih u žene (Voil Janetten).
Drugu znamenitost čini najstariji mehanički zvonik (beiaard) u Belgiji.

Od znamenitih grañana treba spomenuti slikara Pitera Kukea od Alsta (Piter Coecke van Aelst), tasta Pitera Brehela Starijeg, koji je tokom jednog svog putovanja za Carigrad (1533) napravio niz drvoreza o Bosni, Srbiji i Makedoniji.
Drugi zaslužni grañanin Alsta bio je pisac Luj Paul Bon (Louis Paul Boon, 1912-1979), svojevremeno jedan od flamanskih kandidata za Nobelovu nagradu.


Sint-Niklas (Sint-Niklaas)

Iako sam gradić nema više od pedesetak hiljada stanovnika, u njemu se nalazi naprostraniji gradski trg čitave Flandrije, veći čak i od briselskog i antverpenskog. Grad je poznat i po tome što poklanja veliku pažnju likovnoj umetnosti, posebno vajartsvu, i poeziji. Ustanovljena Nagrada poezije nosi ime jednog od najznačajnijih posleratnih liričara, Paula Snuka (Paul Snoek).


Audenarde (Oudenaarde)

Ovaj istočnoflamanski gradić od nepunih 30.000 stanovnika ima preko 100 zaštićenih spomenika kulture, meñu kojima se nalazi kasnogotska većnica sa tržnicom (Lakenhal).



Antverpen (Antwerpen)
Površna: 2867 km2
Broj stanovnika: 1.641.000
Glavni grad: Antverpen (Antwerpen)
Najveće reke: Shelda, Rupel, Nete (Schelde, Rupel, Nete)
Specijalitet: Antwerpse handjes, Paling in 't groen

Privredni život ove najsevernije belgijske provincije skoncentrisan je pre svega oko antverpenske luke, četvrte po veličini u svetu. U pitanju je petrohemija, metalurgija, brodogradnja i obrada dijamanata.
U okviru Kempena (Kempen), peščanih predela na severoistoku provincije, nalazi se slikoviti Paliterland (Pallieterland), područje oko gradića Lira (Lier), nazvan tako po Paliteru, glavnom junaku flamanskog pisca Feliksa Timermansa (Felix Timmermans, 1886-1947).
Tok reke Rupel, koja zapravo nastaje spajanjem reka Dejle i Nete, predstavlja riznicu industrijske arheologije. Na ovoj reci nalazi se mestašce Rupelmonde, rodno mesto čuvenog kartografa Herarda Merkatora (1512-1594).


Antverpen

Broj stanovnika: 447.000
Naziv za stanovnike: sinjoren

Za ime ovog grada vezana je legenda o rimskom vojskovoñi Brabou (Brabo) koji je pobedio zlog džina Antigona (Antigoon), odsekavši mu u borbi šaku. Na mestu na kojem je pala bačena šaka (= hand werpen) iznikao je grad.
Kao lučki grad, Antverpen je u petnaestom i šesnaestom veku bio privredni i kulturni centar Nizozemlja. U to vreme dovršena je izgradnje katedrale (Onze-Lieve- Vrouwekathedr aal), najvišeg gotskog zdanja u Nizozemlju, koje predstavlja zaštitni znak grada.
Sa padom grada u ruke Španaca (1585) tokom Osamdesetogodišnjeg (verskog) rata i zatvaranjem ušća Shelde za brodove od strane nizozemskih uskoka nastao je period stagnacije. Primat u lučkoj trgovini preuzeo je najpre Amsterdam a zatim Roterdam. Tokom kontrareformacije, za vladavine Izabele i Albrehta (1598-1661), Antverpen je doživeo ponovni procvat, iznedrivši neke od najznačajnijih umetnika toga doba: Pitera Paula Rubensa (Piter Paul Rubens), Antoni van Dejka (Antonie van Dyck) i Jakoba Jordansa (Jacob Jordaens). U to vreme izgrañena je velelepna barokna crkva Karola Boromeja (Carolus Borromaeus), najstarija jezuitska crkva u svetu.
Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka doneli su gradu novi talas blagostanja. U to vreme nastali su mnogobrojni bulevari (leien) sa velelepnim rezidencijama kao i glavna trgovinska ulica Meir.
Antverpenska železnička stanica kao i zoološki vrt u njenoj neposrednoj blizini takoñe spadaju u znamenitosti grada.

Pečat gradu dale su i mnogobrojne etničke zajednice od kojih su hasidski Jevreji (industrija dijamanata) meñu najstarijima. Zanimljivo je da se u blizini Antverpena nalazi jedina škola za brusioce dijamanata u Evropi.

U novije vreme sve su brojniji imigranti iz Maroka i Turske. Nažalost, multietičnost je dovela i do znatnog jačanja desnice (Vlaams Blok) u Antverpenu.

Kao najveći flamanski grad Antverpen je i univerzitetski centar u kojem se početkom
2004. nekadašnja dva vodeća univerziteta fuzionisana u Antverpenski univerzitet (Universiteit van Antwerpen). Pored toga postoji još i Akademija lepih umetnosti sa renomiranim odsekom za modu i nakit, kao i Kraljevski muzički konzervatorijum.

Od muzeja treba posebno istaći Rubensovu kuću (Rubenshuis), Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej savremene umetnosti (MUHKA) i muzej štamparstva Platin-Moretus.

Jedna od značajnih kulturnih manifestacija u Antverpenu je Dan poezije koji se održava sredinom februara.

Znamenitih grañana Antverpena je veliki broj, navedimo samo neke: kartograf Kristofel Plantejn (Christoffel Plantijn), slikari Piter Paul Rubens (Pieter Paul Rubens), Antoni van Dejk (Anthonie Van Dyck), pisci Vilem Elshot (Willem Elsschot), Hubert Lampo (Hubert Lampo)...


Mehelen (Mechelen)

Broj stanovnika: 75.400
Mehelen, sa svojim čuvenim nedovršenim tornjem, sedište je Mehelensko-briselske nadbiskupije, zatim Flamanskog pokrajinskog veća i prvostepenog suda.
U toku vladavine Karla V bio je značajan centar, ali su ga konkurenti Antverpen i Brisel ubrzo nadjačali.
Dve znamenitosti ovog grada vezane su za muziku: to je rodno mesto Betovenovog dede i sedište jedinstvene meñunarodne škole za zvonare (Beijaardschool Jef Denijs).



Flamanski Brabant (Vlaams-Brabant)

Površina: 2.106km2
Broj stanovnika: 1.022.821
Glavni grad: Leven (Leuven)
Najveće reke: Demer, Dejle (Demer, Dijle)
Specijalitet: Brabantske paštete (Brabantse worstenbroodjes)

Podelom dvojezične provincije Brabant nastale su 1. januara 1995. dve najmlañe belgijske provincije: Flamanski i Valonski Brabant. Na teritoriji Flamanskog Brabanta nalazi se prestonička pokrajina Brisel. Neke opštine u Briselu kao i duž granice sa Valonijom imaju status tzv. faciliteitgemeenten u kojima su zagarantovana jezička prava frankofone manjine.
Na istoku ove provincije nalazi se poznati voćarski kraj nazvan Haheland (Hageland). U blizini gradića Dist (Diest) nalazi se poznato svetilište flamanskih hodočasnika, Sherpenhevel (Scherpenheuvel), posvećen kultu Device Marije, sa najstarijom baroknom crkvom u Flandriji.


Leven/Luven (Leuven)
Broj stanovnika: 88.200

Ovaj grad, od srednjeg veka sedište brabantskih vojvoda, danas je pre svega poznat kao najstariji univerzitetski centar Nizozemlja (1426) na kojem je jedno vreme predavao i čuveni Erazmo. Jedan drugi poznati naučnik, lekar Andreas Vesalius (1514- 1564), bio je student na ovom univerzitetu.
Sedamdesetih godina dvadesetog veka, tokom žestokih jezičkih sukoba, Levenski univerzitet je podeljen, i frankofoni se odselio u novoizgrañeni centar s druge strane Jezičke granice: Luven-la-Nev (Louvain-la-Neuve). Leven je i sedište pivarske imperije Interbrew i njihove pivare Stella Artois.
Od arhitektonskih znamenitosti treba spomenuti jedan od najvećih i najlepših srednjovekovnih kompleksa: Begijnhof (13. vek), najvećim delom vlasništvo Katoličkog univerziteta u Levenu (Katholieke Universiteit Leuven). Zatim izuzetnu čipkastu fasadu gradske većnice (15. vek), renesansnu univerzitetsku biblioteku, kao i crkvu Sv. Petra (Sint-Pieterskerk, 15. vek) u kojoj se nalazi slika Tajne večere Dirka Bautsa (Dirk Bouts).
Leven je posebno stradao od nemačkog bombardovanja u Prvom svetskom ratu tako da je većina spomenutih grañevina restaurirana.

Tokom leta se na glavnom trgu odigrava Levenski rok-festival (Marktrock).


Vaterlo (Waterloo)

U znak sećanja na mesto Napoleonovog poraza 18. juna 1815. podignut je bronzani spomenik lava na 40 metara visokom bregu. Spomenik su izmeñu 1823. i 1826. podigli Holañani, obeležavajući njime mesto gde je u pomenutoj bici ranjen njihov princ.


Limburg
 (Limburg)
Površina: 2422 km2
Broj stanovnika: 798.583
Glavni grad: Haselt (Hasselt)
Najveće reke: Mas/Meza, Demer (Maas, Demer)
Specijalitet: Hasseltse graanjenever

Pastoralni predeli Kempena čine ovu provinciju primamljivom za biciklizam i pešačenje. Zanimljiva su i raskošna zimovališta nekadašnjeg esnafa putujućih trgovaca (Teuten) koji su tu čekali dolazak proleća kako bi sa svojom robom kretali dalje na sever.
Istočno od reke Mas nalazi se nekoliko piktoresknih seoskih opština (Voerstreek) koje su stekle negativnu reputaciju zbog čestih kontroverzi vezanih za frankofonu manjinu.


Haselt

Broj stanovnika: 67.800
Tokom svoje duge istorije Haselt je mnogo puta menjao gospodare. Svoj privredni vrhunac doživeo je u 15. veku zahvaljujući tekstilnoj industriji. Sedamnaesti vek doneo mu je sa Tridesetogodišnjim ratom velika pustošenja u kojima su pored Nemaca i Šveñana učestvovali i Hrvati (iz tog doba se zadržala izreka Een rare Kroaat za čudaka).
U osamnaestom i devetnaestom veku procvetala je proizvodnja jenevera (kome je posvećen i muzej), a dvadeseti je doneo industrijski razvoj, pre svega zahvaljujući izgradnji Albert-kanala.

Najstariji kulturni spomenik grada je katedrala Svetog Kvintina (Sint- Quintinuskathedraal ). U baroknoj crkvi Svete Gospe (Onze-Lieve-Vrouwekerk) čuva se čudotvorna slika iz 14. veka koja se jednom u sedam godina iznosi za vreme tradicionalne procesije.

U blizini Haselta nalazi se univerzitetski centar Dipenbejk (Diepenbeek) u kojem su se do 2010. godine održavalil letnji kursevi nizozemskog jezika i kulture u organizaciji Jezičke unije. Od ove godine kurs će biti održavan samo u Gentu.


Henk (Genk)

Broj stanovnika: 62.700
Ovaj industrijski gradić (automobilska, hemijska, metalna) započeo je svoj razvoj zahvaljujući rudarstvu (kameni ugalj) u čijoj eksploataciji su učestvovali mnogi radnici sa juga Evrope (Italijani, Slovenci i dr.). Ovde se mnogu videti neka od ranih rešenja za socijalne i stambene probleme radnika.
U blizini Henka nalazi se čuveni etno-park Bokrejk (Bokrijk).


Tongeren

Ovaj najstariji gradić Belgije čuva ostatke još iz rimskog perioda kada se zvao Atuatuca Tungrorum i bio središte (civitas) grupe belgijskih plemena čiji je voña Ambiorix ovekovečen spomenikom kao pobednik nad rimskim legijama.


Brisel (Brussel)
Površina: 32,61 km2
Broj stanovnika: 134.200
Reka: Zene (Zenne)
Specijalitet: Briselski vafli (Brusselse wafels)

Zajedno sa 18 okolnih opština grad Brisel čini Prestoničku pokrajinu i sada broji 161,38 km2 i skoro milion stanovnika. Ime mu je najverovatnije izvedeno od Broeksele, što označava naseobinu kraj močvare. Iako se nalazi na flamanskoj teritoriji, većina stanovnika (80%) je frankofona.
Brisel je višestruki centar: nalazi se u geografskom centru zemlje, uz to je centar velikog broja nacionalnih (vlada, parlament) i meñunarodnih (Evropska zajednica, NATO) institucija. Veliki deo njih ima svoje sedište u Ulici zakona (Wetstraat). Dobar deo zaposlenih u Briselu čine ljudi koji žive drugde (pendelaar/forens), što uzrokuje velike saobraćajne gužve.

Ranosrednjovekovni Brisel izgrañen je na nekoliko rečnih ada reke Zene, na jednoj od raskrsnica značajne saobraćajnice Briž-Keln. U u 13. i 14. veku je poput drugih flamanskih gradova doživeo uspon zahvaljujući tekstilnoj industriji.
U petnaestom veku Brisel je postao rezidencija burgundskih vojvoda i centar tekstilne industrije, nadaleko čuven po svojoj briselskoj čipki. Raskoš tog doba ogleda se u bogatstvu pročelja na glavnom trgu (Grote markt/Grand Place), ukrašenih simbolima esnafskih udruženja.

U šesnaestom veku u Briselu je besneo verski rat izmeñu protestanata i katolika. Pokret ikonoklasta (Beeldenstorm) bio je nakon Francuske zahvatio i nizozemske krajeve. Pod Karlom V, a kasnije i pod Filipom i njegovim namesnikom, vojvodom od Alve, izvršen je teror nad protestantima (ubijeni su predvodnici ustanka, grofovi Ehmond i Horn), koji su u velikom broju potražili utočište u severnom Nizozemlju koje se polako oslobažalo španske vlasti.
Nove ekonomske impulse Brisel je dobio u periodu austrijske vladavine koji je otpočeo 1713.
Kraj francuske vlasti i Napoleonov poraz označili su za Brisel kratak period holandske vladavine pod Vilemom I. Meñutim, nezadovoljna frankofona elita i kler ustali su protiv ove nametnute unije. U Briselu je 1830. izbila tzv. Operetska revolucija i ubrzo je ovaj grad postao prestonica samostalne Kraljevine Belgije.

U posleratnom razvoju Brisela od značaja je bila Svetska izložba 1958. (kao zaštitni znak ostao je džinovski model kristalne rešetke gvožña - Atomium) kao i proglašenje Brisela za sedište Evropske Zajednice. Posledice te odluke takoñe imaju svoje negativne strane: veliki deo starog Brisela morao je da uzmakne pred modernom arhitekturom betona i stakla. Srećom, sačuvani su neki biseri secesionističke arhitekture čuvenog Viktora Horte.

Od značajnih institucija i kulturnih spomenika treba spomenuti Briselsku berzu, pozorište Munt (Muntschouwburg), Kraljevsku biblioteku Albertina, Muzej lepih umetnosti, park Kleine Zavel/Petit Sablon, katedralu Sint-Michiels i mnoge druge.

Maskotu grada predstavlja bronzana skulptura malog dečaka koji piški (Manneken Pis)

Oglasna tabla

Prev Next

07-02-2020

Raspored nastave u letnjem semestru 2020.

U prilogu možete pogledati raspored nastave u letnjem semestru 2020. godine. Semestar počinje u ponedeljak, 10. februara. * Napomena: predavanja iz Prevođenja za nederlandiste 2 počinju u 12.15, a iz Nizozemskog...

31-01-2020

Usmeni ispit: Kulturna istorija 2 i 4

Usmeni ispit iz predmeta Kulturna istorija 2 i 4 održaće se u petak, 7. februara od 10.30 u slušaonici 427. 

31-01-2020

Usmeni ispiti Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Svi usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se u sredu, 5. februara po sledećem rasporedu: Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Savremeni nizozemski...

28-01-2020

Važno: pomeranje satnice ispita iz Kulture

Ispiti iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku kulturu, Kulturna istorija 1-4 i Nizozemlje i svet 1/2 održaće se u petak, 31. januara s početkom od 15.30.

28-01-2020

Važno: satnica ispita iz Nizozemskog

Ispit iz predmeta Nizozemski jezik 1-7 održaće se u utorak, 4. februara od 12 časova u slušaonici 427.

22-01-2020

Važno: termin održavanja ispita iz Književnosti u februarskom roku

Pismeni ispiti iz Uvoda u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandske i flamanske književnosti 1/2 održaće se u petak, 7. februara od 10 časova u slušanici 427. Usmeni ispiti iz...

22-01-2020

Raspored ispita u II (februarskom) roku 2020.

Raspored ispita u drugom (februarskom) ispitnom roku možete pogledati u prilogu.

17-01-2020

Usmeni ispiti: Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se po sledećem rasporedu: Ponedeljak, 20.01  Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Utorak, 21.01. Savremeni nizozemski jezik G-5/6 od...

13-01-2020

Termin održavanja ispita iz Književnosti i Nizozemskog jezika

Pismeni iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandska i flamanska književnost 1/2 održaće se u sredu, 22.01. od 12 časova u slušaonici 427. Pismeni ispit iz Nizozemskog...

20-12-2019

Raspored ispita u I (januarskom) roku 2020

Raspored ispita u prvom ispitnom roku (januarski) 2020. možete pogledati u prilogu. Napomena: o terminu održavanja ispita iz Nizozemskog jezika 1-8 bićete naknado obavešteni.

Korisni linkovi


taalunieBaner


ivnbaner

 

kb-logo