Aspekti društvenog života

BELGIJA

Belgija je modrena ali veštački stvorena država, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast evropskih sila, koje su se smenjivale na ovom području tokom istorije (Rimsko carstvo, burgundski grofovi, španska, austrijska, francuska i holandska vlast), a koje su ostavile trag u kulturi ovog područja.

Posle perioda Napoleonove vlade je, pod uticajem Engleske, uspostavljeno ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo 1815. godine, kao tampon zona prema Francuskoj. Belgijanci su potpadanje pod centralnu vlast Oranske dinastije doživeli kao jaram. Posle političkih nemira, Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine.
Jedan od problema sa kojima sa suočila nova država bio je jezik. Zvanični jezik bio je francuski, a nizozemski je tek 1851. godine postao jezik nastave u osnovnim školama, dok je u srednjim školama i dalje dominirao francuski. 1866. godine nizozemski je postao zvanični jezik u Antverpenu, što je navelo i druge gradove da pođu za ovim primerom.
U međuratnom periodu je ponovo u centru pažnje bilo flamansko pitanje. Nizozemski je konačno postao zvaničan jezik u Flandriji. Međutim, u graničnim oblastima se i dalje javljaju trvenja između francuske i nizozemske jezičke zajednice.

Od samog nastanka Belgija je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. uveo je politiku centralne države, dok je vremenom došlo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine (het St. Michielsakkoord) Belgija je i zvanično federalna država.

Svaki Belgijanac stariji od 18 godina dužan je da glasa, a od nedavno je na snazi izborni cenzus od 5%.


Federacija
Najvažniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vođstvom premijera, mora da prođe i kroz parlamentarnu proceduru. Federalna skupština se sastoji od donjeg doma (narodni poslanici) i senata (senatori). Ova dva tela imaju jednaku moć (svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela), mada se u poslednje vreme dovodi u pitanje značaj senata. Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno jer se mora voditi računa o različitim zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja, unutrašnjih i spoljnih poslova. Uposlednjih premijera bili su demohrišćanski orijentisani Vilfrid Martens (Wilfried Martens), osamdesetih godina i Žan-Lik Dehane (Jean-Luc Dehaene) devedesetih, zatim liberal Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) od 1999. do 2008. Potom je usledio povratak demohrišćanskih predstavnika na ovo mesto: Iv Leterm (Yves Leterme) čiji je drugi mandat u toku i Herman van Rompaj (Herman van Rompuy) koji je tokom 2009. vršio ovu funkciju.


Jezičke zajednice
U Belgiji žive pripadnici tri jezičke zajednice (francuska, nizozemska i nemačka), svaka sa svojom kulturom, jezikom, obrazovnim sistemom i internim problemima.


Pokrajine
U Belgiji postoje i tri pokrajine: Flandrija, Valonija i Prestonička pokrajina Brisel. (Het Vlaamse Gewest, Het Waalse Gewest en het Brussels Hoofdstedelijk Gewest) Svaka je nadležna za pitanja lokalne i ekonomske prirode (prostorno planiranje, životna sredina, saobraćaj, javni radovi, stanovanje).

Svaka zajednica i svaka pokrajina na izborima biraju direktno svoj parlament i vladu. U slučaju Flandrije to je jedno telo (Vlada Flandrije).


Provincije
U Belgiji ima 10 provincija koje su odgovorne za pitanja lokalnog značaja (npr. Odbrana od nepogoda). Na čelu svake je guverner.


Opštine
Najdecentralizovaniji vid vlasti je nivo lokalnih zajednica - opština, kojih u Belgiji ima 589. Opštinska autonomija je u ovoj zemlji vrlo značajna, pa su nadležnosti opštinskih vlasti dosta široke. Opštinu vodi Savet opštinskih vlasti (Het College van Schepenen) na čijem čelu se nalazi gradonačelnik (burgemeester).


Posleratne političke tendencije

Posle Drugog svetskog rata nastao je period velike političke nestabilnosti. Period 1945-51. obeležilo je pitanje nasleđa kralja Leopolda III, koji je 1950. abdicirao u korist svog sina Baudevejna, zatim reizgradnja zemlje, kao i zaokret u spoljnoj politici. Pedesetih godina (1952. godine) došlo je i do rascepa u sistemu obrazovanja između slobodnih i katoličkih škola.

Nesuglasice između flamanske i valonske zajednice bile su u centru pažnje javnosti sedamdesetih godina. Tadašnje političke partije (demokrate, socijalisti i liberali) bile su podeljene u regionalne, flamanske i valonske, ogranke. Ishod je bilo definitivno stvaranje federalne države.

Parlamentarni izbori 1999. godine doneli su promenu klime u belgijskom političkom životu, zahvaljujući skandalima (ubistvo zamenika premijera Andre Kolsa (André Cools), afera Ditru (Dutroux), skandal Augusta-Dassault (slučaj raskrinkanog podmićivanja i pojava otrova dioksina u stočnoj hrani). Posle niza mandata hrišćanski orijentisanih partija došlo je do promene u sastavu skupština.


Političke stranke
Od početka političkog života Belgije postojale su tri dominantne struje: demohrišćanska, socijalistička i liberalna. Od sedamdesetih godina prošlog veka postoje i ekološke stranke, kao i stranke koje se zalažu za autonomiju Flandrije. Trenutno je u ovoj pokrajini najuticajnija demohrišćanska CD&V (Christendemocratisch en Vlaams), zatim slede socialistička SPA-Spirit (Socialistische Partij Anders - Spirit), liberalna VLD (Vlaams Liberaal Democraten), ekološka stranka Groen!, umereno nacionalistička N-VA (Nieuwe Vlaamse Alliantie) i radikalna Vlaams Belang koja je na političkoj sceni zamenila lustrirani Flamanski blok (Vlaams Blok).


Kraljevska kuća
Belgija je još od svog nastanka 1831. godine nasledna ustavna monarhija. Ustav postavlja kralja izvan religije i ideologije, političkih ubeđenja i ekonomskih pitanja, i smatra ga čuvarem jedinstva i suvereniteta zemlje. Belgijom su vladali Leopold I, Leopold II, Albert I, Leopold III, Baudevejn I i Albert II.

Albert II je 9. avgusta 1993. nasledio na prestolu svog iznenada preminulog brata Baudevejna. Albertova supruga je kraljica Paola, sa kojom ima troje dece: princa Filipa, princezu Astrid i princa Lorana. Prestolonaslednik Filip i njegova supruga, princeza Matilda, imaju sina Gabrijela i kćerku Elizabet. (vidi: www.monarchie.be) međukulturni uticaji udžbenik

U Belgiji je tokom 20. veka utočište potražio veliki broj imigranata. Pre Prvog svetskog rata Belgija je svojim pristupačnim položajem privlačila doseljenike. S obzirom na neutralnost njenog statuta, mnoge međunarodne organizacije su se opredelile da svoja sedišta uspostave baš u ovoj zemlji. Tu su se održavali i brojni kongresi i međunarodne izložbe.
Može se govoriti o tri struje imigracije: prva je prispela početkom 20. veka kada je politika belgijske vlade privukla radnu snagu iz Poljske i Italije. Druga bi bila priliv radne snage sa područja Mediterana (pre svega iz Turske i Maroka), a trećom strujom se smatra doseljavanje velikog broja predstavnika međunarodnih organizacija, pre svega u Brisel. Oko 8% stanovništva Belgije je neke druge nacionalnosti. Sve ove grupacije žive i na području Flandrije, koncentrisani najpre u velikim gradovima ili industrijskim oblastima kao što su nekadašnji rudnici u Limburgu.

Najveći deo imigranata prispelih početkom veka je integrisano u belgijsko društvo. Najveći izazov predstavlja integracija Turaka i Marokanaca, s obzirom na njihov jezik i veroispovest.


Stereotipi

U toku 17. i 18. veka mnogi predstavnici intelektualne elite emigrirali su u Holandiju. U Flandriji je ostalo pretežno seosko stanovništvo. Odatle potiče stereotipna slika 'tupavog Belgijanca' iz holandskih viceva.
Flamanci za sebe kažu da, u poređenju sa drugima, još umeju da uživaju u malim stvarima.
U Belgiji kao federaciji prisutno je više ravni društvenog i ekonomskog života i više kulturnih identiteta. Ovo ponekad dovodi do konflikta za koje se uvek traži mirno rešenje, putem takozvanog 'Belgijskog kompromisa'.
U Flandriji se stereotipi odnose na geografske faktore. Stanovnici Antverpena, koji leži nedaleko od holandske granice, važe za arogantne, Limburžani, uvek u zaostatku i daleko od centra Flandrije su 'spori', dok se stanovništvo Zapadne Flandrije smatra 'marljivim', što mnogo znači u regionu poznatom po preduzimljivosti i prodornosti.


Mediji udžbenik Pisani mediji
Prve novine su se u Flandriji pojavile za vreme španske vladavine, u 17. veku. Belgija je 1830. godine dobila jedan od najliberalnijih zakona o štampi u svetu. U periodu koji je prethodio ovom zakonu u Belgiji su bila favorizovana frankofona glasila, dok su flamanske novine izlazile sporadično i u ograničenom tiražu sve do kraja 19. veka. Tiraž novina na flamanskom jeziku se tek sedamdesetih godina prošlog veka izjednačio sa tiražom novina na francuskom.
Kao u Holandiji, i u Belgiji izlaze brojne nacionalne i regionalne novine i časopisi, kao i besplatni dnevni list Metro. Inostrana štampa je takođe zastupljena na tržištu, posebno u Briselu.
Kao i druge društvene pojave, pisani mediji su podložni fenomenu ’pilarizacije’ (verzuiling), jer svaka novina pripada određenom društvenom 'stubu'. Katoličke novine pokrivaju dve trećine tržišta, a socijalističke tek 4%.


Listovi sa demohrišćanskim pečatom

De Standaard
Het Nieuwsblad/De Gentenaar
Het Volk
De Gazet van Antwerpen
Het Belang van Limburg


Liberalno orijentisani listovi

Het Laatste Nieuws/De Nieuwe Gazet
Socijalistički listovi
De Morgen


TV i radio

Belgijski mediji su još 1935. godine, pre nastanka televizije, podeljeni na dve grupe prema jezičkom govornom području, a od 1960. oni postoje nezavisno jedni od drugih. Veoma su podložni političkim uticajima, s obzirom na to da skupština imenuje njihovo uredništvo. Nastanak Flamanske medijske kuće VTM (Vlaamse Televiesiemaatschappij) 1989. godine ukazao je na to da je ova politička pozadina loša pojava.
VRT, flamanski radio i televizija (Vlaamse Radio en Televisie, valonski ekvivalent ovoj kući je RTBF - Radio Télévision Belge de la Communauté Française) ima za zadatak da “privuče što veći broj gledalaca i slušalaca širokim izborom programa koji bude interesovanje publike i ispunjavaju njihova očekivanja”. Ciljeve ove medijske kuće određuje flamanska zajednica, što predstavlja poseban kvalitet i doprinosi daljem razvoju identiteta i raznovrsnosti flamanske kulture kao i razvoju demokratrskog i tolerantnog društva. (Dekret od 29. aprila 1997).
VRT čine tri televizijska kanala: Porodični TV1 i CANVAS, i KETNET, kanal namenjen deci.


Komercijalna VTM emituje pre svega zabavne emisije a na drugom kanalu (Kanaal 2) programe namenjene mlađoj publici. Druga komercijalna medijska kuća je VT4. Postoji i sedam regionalnih i još nekoliko specijalizovanih TV-stanica kao što je finansijski Kanaal- Z ili lifestyle stanica Vitaya.

Državni programi dominiraju radio-talasima sa svojih 5 kanala: Radio 2, najpopularniji i namenjen širokoj publici, Radio Donna, namenjen mladima, Studio Brisel, namenjen nešto alternativnijoj mladoj publici, ’intelektualno’ orijentisani Radio 1 i Radio 3, koji prvenstveno emituje klasičnu muziku. Postoji i veliki broj lokalnih nezavisnih radio stanica (Q-muziek, TOP-radio...)

Belgijska novinska agencija se zove BELGA.


Religija udžbenik

Kao i druge katoličke zemlje Belgija je podeljena na biskupije. Sedište nadbiskupa nalazi
se u gradu Mehelenu. Svaka od njih se sastoji iz izvesnog broja parohija na čelu sa sveštenicima (pastoor). Od šezdesetih godina broj zainteresovanih za sveštenički poziv stalno opada, tako da neki od njih postaju zaduženi za više od jedne parohije.
Od kako je počeo proces sekularizacije šezdesetih godina, Flamanci sve ređe odlaze u crkvu: posle Drugog svetskog rata je 70% Flamanaca posećivalo službu jednom nedeljno, dok ih je danas svega 15%, i to prevashodno pripadnika starije generacije. Ipak, veliki broj parova bira da se venča u crkvi i da krsti svoju decu. Mnogi od njih nikada pre nisu kročili u crkvu ali ovim prilikama prave izuzetak. Crkveni rituali su vekovima stari, i time postaju deo tradicije.

Vekovima je katolička vera u Flandriji uticala na celokupan život ljudi, kako na selu tako i u gradu. Odlučujuću ulogu u verskom profilisanju Flandrije odigrao je Osamdesetogodišnji rat.
Kada se sedam protestantskih severnih provincija Minsterskim mirom 1648. otcepilo od španske vlasti, južno Nizozemlje postalo je uporište kontrareformacije, čiji se uticaj i danas ogleda najpre u znamenitim barkonim katedralama iz 17. veka, i u delu umetnika poput Rubensa, koji su svojim slikama širili katoličku propagandu.

Veći deo obrazovnih ustanova i udruženja odvajkada je bilo katoličko. Jezuitski, franciskanski i drugi redovi zalagali su se za širenje školstva. Ove tzv. slobodne škole (vidi pod Obrazovanje) dobijale su finansijsku pomoć i držale nastavu teologije. Katolička tradicija oblikovala je i razna omladinska udruženja (skauti, KAJ- katolička omladina...) Katolički stub je prisutan i u svim aspektima političkog života. Hrišćanske stranke (trenutno CD&V) su tokom 20. veka osamdeset godina neprekidno ulazile u sastav vlade. S obzirom na to da je Belgija skoro isključivo katolička zemlja, katolički stub stoji ravnopravno sa socijalističkim i liberalnim, što nije slučaj u Holandiji: vertikalna stratifikacija društva (verzuiling) u Holandiji počiva na verskoj (vidi Holandija, Religija), dok u Belgiji ona leži na ideološkoj osnovi.

U Belgiji postoji i izvestan broj duhovnih redova poznatih najpre po svojim proizvodima. Karmelićani, Dominikanci i drugi u svojim opatijama i manastirima ručno proizvode pivo, vino, sir, sveće, pa čak i pidžame ili igračke.

Druga po zastupljenosti veroispovest u Belgiji je islam (3% stanovništva), koji su polovinom prošlog veka doneli prvi imigranti iz severne Afrike (Maroko, Turska, Alžir). Godine 1974. Belgija je zvanično priznala islam. Ekonomski je značajna i jevrejska zejednica koja čini okosnicu trgovine dijamantima u Antverpenu. Priliv jevrejskih imigranata na kraju 19. veka pretvorio je Antverpen u ‘Zapadni Jerusalim’. Sledeća struja je pridošla posle Drugog svetskog rata. Iako je reč o relativno maloj zajednici, jevrejska trgovina dijamantima donosi oko 5% nacionalnog prihoda.
Mali deo stanovništva je pravoslavne veroispovesti, a oko 20% njih je verski neopredeljeno.


Ekonomija udžbenik

Belgijska ekonomija je moderna i tehnološki napredna, zasnovana prvenstveno na trgovini, i to izvozu pre nego na uvozu. Poljoprivreda je slabo zastupljena. Visok nacionalni proizvod, niska inflacija, društvena i politička stabilnost i opšte blagostanje osnovne su odlike belgijske ekonomije.


Industrija

Prva ekonomska revolucija zahvatila je Belgiju već pod francuskom okupacijom, krajem 18. veka, jer je Francuska morala da izgradi jaku ratnu industriju. Parna mašina, razvoj tkačke i metalne industrije doveli su do ekonomske modernizacije.
Posle 1830. u Valoniji je izgrađena železnička mreža, kao i rudnici uglja i metalna industrija. Industrija u Flandriji je pak stagnirala zbog niza slabih žetvi i propasti tekstilne industrije. Flandrija je tek od kraja 19. veka počela da preuzima primat nad Valonijom.
1901. godine je otvoren prvi rudnik uglja u Limburgu.
Posle Prvog svetskog rata ekonomska šteta je bila ogromna. Zahvaljujući Belgijskom Kongu, bogatom sirovinama, ekonomija je relativno brzo ponovo stala na noge, ali su protekle još tri decenije pre nego što je krenula linijom uspona. Teška industrija postala je najzastupljenija privredna grana, dok je zemljoradnja potisnuta u drugi plan.
Posle Drugog svetskog rata u Valoniji su nastupila teška vremena kada su zatvoreni rudnici i mnogi ostali bez posla. U Flandriji to nije bio slučaj jer je industrija već bila modernizovana.


Izvoz

Dve trećine bruto nacionalnog proizvoda potiču od izvoza. Najveći trgovački partneri Belgije su Francuska, Nemačka i Hoalndija. Belgija je i bitna karika evropskog transporta. Najveći deo izvoza (70%) potiče iz Flandrije, a najviše se izvoze proizvodi hemijske industrije, biseri, dijamanti i plemeniti metali, sirovine za tekstilnu industriju, sirće, duvan, biljke i cveće. Belgijsko pivo i čokolada su svetski poznati po kvalitetu


Energetika

Energetika je važna za metalnu industriju i petrohemiju. Najviše se procentualno koristi nuklearna energija koja služi isključivo za proizvodnju struje. Pored toga energija se dobija i iz zemnog ulja, uglja, koksa, zemnog gasa, vodenih tokova i alternativnih izvora. S obzirom na to da u Belgiji nema izvora fosilnih goriva, u tom pogledu ona zavisi od inostranstva.


Poljoprivreda

Zemljoradnja i povrtarstvo postaju sve manje bitni za belgijsku ekonomiju. Uvođenjem mehanizacije i smanjenjem obradive površine smanjen je i broj zaposlenih u ovoj oblasti. Jedino još morski ribolov i neki poljoprivredni proizvodi imaju tržišnog značaja
Obala, brojne turističke atrakcije i Ardeni na jugu zemlje privlače veliki broj turista svake godine.


Umetnost, kultura i sport udžbenik


Slikarstvo
Flamanski likovni umetnici su vekovima zauzimali značajno mesto u evropskoj istoriji umetnosti i kulture. U ranom srednjem veku su monasi i drugi umetnici ilustrovali rukopise minijaturama. Flamanski stari majstori (Vlaamse Primitieven) još uvek su nezaobilazan pojam za ljubitelje umetnosti:. Van Ejk, Bauts, Van der Hus, Memling (Van Eyck, Bouts, Van der Goes, Memling). Svetski su poznati slikari 16 i 17. veka: Brehel, Bos, Rubens, Van Dejk, Jordans i mnogi drugi (Breughel, Bosch, Rubens, Van Dijck, Jordaens).I posle toga flamanski umetnici ostaju prisutni na međunarodnom nivou: od flamanskih ekspersionista, preko Ensora i Permekea (Ensor, Permeke) do savremenih umetnika Ravejla, Landajta, Panamarenka, Mara (Raveel, Landuyt, Panamarenko, Mara).


Arhitektura
Istorijski gradovi poput Briža, Henta ili Antverpena, koncentrisani na maloj površini, čine deo nacionalnog blaga Belgije. U skorije vreme belgijska arhitektura prati svetske trendove, ali bez mnogo originalnosti. Izuzetak bi predstavljao čuveni arhitekta Viktor Horta (Victor Horta), čiji se mnogobrojni arhitektonski biseri u stilu secesije nalaze pod zaštitom UNESCO-a.


Muzika

Svetski je poznata srednjovekovna flamanska polifona muzika (Vlaamse polyfonie). Takmičenje kraljice Elizabete (De Koningin Elisabethwedstrijd) za violinu, klavir, kompoziciju i odnedavno pevanje, je jedno od najvećih svetskih muzičkih takmičenja. U svetu rok muzike i varijetea poznati su Adamo, Žak Brel, Arno, Kluzo, Deus, Huverfonik., Zita Svoun, Aksel Red, Touts Tilemans (Adamo, Jacques Brel, Arno, Clouseau, Deus, Hooverphonic, Zita Swoon, Axelle Red, Toots Thielemans), a u operi Hoze van Dam (José Van Dam).
Razvijena je elektronska muzika čijom scenom dominiraju Front 242, Technotronic, Ian van Dahl, Kate Ryan...
U Flandriji se, najčešće tokom leta, održavaju brojni festivali sa raznolikom muzičkom ponudom. Poznati su Rock Werchter, Marktrock u Levenu , Dranouter (folk muzika), Sfinksfestival (world music).


Književnost

Poznati književnici su Hido Hezele, Luj Paul Bon i Hugo Klaus (Guido Gezelle, Louis Paul Boon, Hugo Claus) koji je godinama bio nominovan za Nobelovu nagradu.


Film
Belgijska filmska industrija centar ima pretežno u Valoniji gde rade poznati režiseri Lik i Žan-Pjer Darden i Žako van Dormal (Luc en Jean-Pierre Dardenne, Jaco Van Dormael). Najpoznatiji flamanski režiseri su Stejn Koninks i Dominik Derudere (Stijn Coninx, Dominique Deruddere), a najpoznatiji glumac Jan Dekler (Jan Decleir).


Kultura stanovanja
Za Belgijance se kaže da su rođeni “sa ciglom u stomaku”. Prosečan Belgijanac je izuzetno vezan za svoj dom i životnu okolinu. Preko dve trećine stanovništva poseduje kuću, kojih ima najrazličitijih vrsta.

Flandrija je najgušće naseljena oblast u Evropi. Na kvadratnom kilometru živi preko 400 stanovnika. Ipak, pored Brisela, samo tri flamanska grada broje preko 100 000 stanovnika: Antverpen, Hent i Briž. Na svakih 5 kilometara leži po neko selo, a na svakih
20 grad. Ova naselja su međusobno povezana najgušćom mrežom puteva u Evropi. U poslednje vreme puno pažnje se posvećuje očuvanju otvorenog prostora.


Slobodno vreme

Zajedno sa Holanđanima, Flamanci prednjače u učešću u raznim udruženjima i klubovima.
U Flandriji postoji 40 000 zvanično priznatih lokalnih udruženja: mesni ogranci kulturnih i društvenih organizacija, amaterske umetničke trupe, sportski klubovi, ali i udruženja za organizaciju karnevala. U proseku postoji preko 100 klubova po opštini. Flamanci rado odlaze u kafee i noćne klubove.


Sport

U svetu je Flandrija poznata kao zemlja sa tradicijom biciklizma, gde dolaze do izražaja flamanska istrajnost i timski rad. Biciklisti koji idu do kraja svojih mogućnosti nazivaju se flandriens, a najveći biciklista svih vremena je Edi Merks (Eddy Merckx). Čuveno je i belgijsko golubarstvo, a u individuelnim sportovima dokazali su se teniseri (Justin Henin, Kim Clijsters), džudisti (Ingrid Berghmans, Ulla Werbrouck, Gella Vandecaveye), atletičari (Ivo Van Damme, Roger Moens, Gaston Roelants), triatlonci (Luc van Lierde), itd.


Gastronomija

Belgijanci i Flamanci su poznati kao hedonisti i sladokusci. Za ljubitelje piva Belgija je raj, s obzirom na ponudu od preko 400 vrsta. Tradicija proizvodnje piva i ispijanja po kafeima je veoma duga, a najpoznatije vrste su trappistenbieren, abdijbieren, geuze- i kriekbieren.
Flandrija je poznata i po povrtarstvu, a tipičan specijalitet je vrsta kupusa (witloof), kao i bele špargle. Praline i čokolada su svetski poznati specijaliteti, kao i tomate-crevette ili tomaat garnaal na nizozemskom (paradajz punjen račićima iz Severnog mora), razne vrste zečetine, Mechelse koekoek (vrsta ćurke), tong (riba list), waterzooi (vrsta variva), paling in het groen (jegulja u sosu od zelenog povrća), hutsepot (jelo od mesa, krompira i povrća), mosselen (dagnje), kao i nenadmašni pomfrit (Belgische/Vlaamse frieten).


Obrazovanje udžbenik
Belgija ima slobodu obrazovanja, a od 1921. godine je uvedena obaveza školovanja od šeste do četrnaeste godine. Godine 1983. je ova obaveza produžena na uzrast do 18 godina. Pored osnovnog (predškolsko i školsko), srednjeg i višeg obrazovanja od 1970. postoji i dodatno obrazovanje (BLO, BSO) za decu ometenu u razvoju. Oko 20% učenika u Belgiji, obrazovanje stiče u javnim školama na lokalnom nivou, a oko 80% u tzv. slobodnim i katoličkim školama.

Roditelji mogu da biraju da li će svoje dete poslati u vrtić. Većina ovih ustanova je u sastavu osnovnih škola (obavezne od 6 do 12 godine), gde, između ostalog, od navršene desete godine mladi Flamanci uče francuski jezik.
Srednje škole su obavezne i učenici ih pohađaju od 12.do 18. godine. Dele se u četiri grupe:
-Opšte srednje obrazovanje (ASO), priprema za više obrazovanje
-Srednje stručno obrazovanje (BSO), priprema za određeni posao
-Srednje tehničko obrazovanje (TSO), posebnu pažnju posvećuje tehničkim disciplinama
-Srednje umetničke škole (KSO), kombinuju opšte predmete sa umetničkim


Obrazovne ustanove sa specijalnim programima (tehnički, umetnički) zovu se ateneum (atheneum) kada su u pitanju javne, ili licej (lyceum) u slučaju slobodnih škola. Ustanove koje pružaju usmereno i tehničko obrazovanje se često nazivaju institutima.

U višim školama (pod okriljem Flamanskog saveta za više obrazovanje VLHORA) predaje se tzv. više obrazovanje van univerziteta (hoger onderwijs buiten de universiteit, HOBU)

Flamanski univerzitetski odbor (Vlaamse Universitaire Raad, VLUR) nadležan je za sledeće univerzitetske centre:

- Katolički univerzitet u Levenu (KU Leuven) sa odeljenjima u Kortrejku (KULAK);
- Univerzitet u Gentu (RUG) (neutralan)
- Slobodni univerzitet u Briselu (VUB)
- Univerzitet Antverpen (UA) obuhvata neutralni Rijksuniversitair Centrum Antwerpen (RUCA), fakultet St.-Ignatius Antwerpen(UFSIA) (katolički) i pluralistički nastrojen Universitaire Instelling Antwerpen (UIA).
- Katolički univerzitet u Briselu (KUB)
- Limburški univerzitetski centar (LUC) (smešten u Dipenbejku)


Većina mladih Flamanaca diplomira do 23. godine, a svake godine raste broj belgijskih akademaca. Belgija je potpisnik Bolonjske konvencije i implementirala je 3+2 (BA+MA) obrazovni sistem.

Oglasna tabla

Prev Next

07-02-2020

Raspored nastave u letnjem semestru 2020.

U prilogu možete pogledati raspored nastave u letnjem semestru 2020. godine. Semestar počinje u ponedeljak, 10. februara. * Napomena: predavanja iz Prevođenja za nederlandiste 2 počinju u 12.15, a iz Nizozemskog...

31-01-2020

Usmeni ispit: Kulturna istorija 2 i 4

Usmeni ispit iz predmeta Kulturna istorija 2 i 4 održaće se u petak, 7. februara od 10.30 u slušaonici 427. 

31-01-2020

Usmeni ispiti Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Svi usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se u sredu, 5. februara po sledećem rasporedu: Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Savremeni nizozemski...

28-01-2020

Važno: pomeranje satnice ispita iz Kulture

Ispiti iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku kulturu, Kulturna istorija 1-4 i Nizozemlje i svet 1/2 održaće se u petak, 31. januara s početkom od 15.30.

28-01-2020

Važno: satnica ispita iz Nizozemskog

Ispit iz predmeta Nizozemski jezik 1-7 održaće se u utorak, 4. februara od 12 časova u slušaonici 427.

22-01-2020

Važno: termin održavanja ispita iz Književnosti u februarskom roku

Pismeni ispiti iz Uvoda u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandske i flamanske književnosti 1/2 održaće se u petak, 7. februara od 10 časova u slušanici 427. Usmeni ispiti iz...

22-01-2020

Raspored ispita u II (februarskom) roku 2020.

Raspored ispita u drugom (februarskom) ispitnom roku možete pogledati u prilogu.

17-01-2020

Usmeni ispiti: Savremeni nizozemski jezik G-1/8

Usmeni ispiti iz Savremenog nizozemskog jezika G-1/8 održaće se po sledećem rasporedu: Ponedeljak, 20.01  Savremeni nizozemski jezik G-1/2 od 10 časova Savremeni nizozemski jezik G-3/4 od 12.30 časova Utorak, 21.01. Savremeni nizozemski jezik G-5/6 od...

13-01-2020

Termin održavanja ispita iz Književnosti i Nizozemskog jezika

Pismeni iz predmeta Uvod u holandsku i flamansku književnost 1/2 i Holandska i flamanska književnost 1/2 održaće se u sredu, 22.01. od 12 časova u slušaonici 427. Pismeni ispit iz Nizozemskog...

20-12-2019

Raspored ispita u I (januarskom) roku 2020

Raspored ispita u prvom ispitnom roku (januarski) 2020. možete pogledati u prilogu. Napomena: o terminu održavanja ispita iz Nizozemskog jezika 1-8 bićete naknado obavešteni.

Korisni linkovi


taalunieBaner


ivnbaner

 

kb-logo